Учитељ

Јединствена обучна основа за основне школе и!

Из овога физичко психолошкога закона следи, да је вежбање у усменом говсру прва подлога писменом иврицању унутрашње садржине, па то и респектирају модерни методичари тражећи, да вежбе у усменом говору предходе вежбама у писмену говору. Ту треба имати нарочито на уму, да се онај живчани пут, којим полазе надражаји за усмени говор утврЂивао неколико година прије, неголи школа почиње да утврђује ону другу живчану линију, која је потребна за писмени говор, па је према тому за усмено изношење унутрашње сгрржине учињено већ у дому веома много, док за писмени рад треба да школа учини све од првих почетака, па према тому никад жод ученика не ће вештина у писмену говору досећи вештину у усмену говору, или другим речима, оно, што ће наш учетик с лакоћом изнети усмено, дават ће му знатне тешкоће код писања. На овоме треба да обучна основа установи начело, да вежбање у писмену говору буде што чешће, па да не сме проћи ни један дан, кад се не би нешто писмено радило. Тако ћемо барем некако приближити потоњу вештину првој. Потребни живчани путови могу да се утру само навиком, само непрекинутим радом. Ту треба респектирати онај још по Песталоцију истакнути психолошки закон, по ком се силе и «способности развијају само употребом.

Не ваља у том послу никако да се сметне с ума, да је прво образовање човека основано и потицано нагоном за попдражавањем, па тај нагон с порастом дечје снаге постепено опада. Дете треба да прикупи извесну залиху душевне садржине и да ту садржину навикне непрекинутим аперцептивним душевним радом прерађивати у своме духу, а онда да навикне ту своју властиту, властитом снагом створену грађу приказивати и очитовати у спољашњости. Да буде образовање ваљано, потребно је, да то тече упоредо, Не бисмо могли никако да одредимо једно време само за примање утисака, друго за њихово прерађивање, а напон треће за приказивање. Сваки утисак ваља да дете тако прими, да га тај утисак сам принуђује на унутрашње прерађивање и на очитовање спољашњом радњом. Онда не ће бити у души мртва капитала, који ће након некога времена не имајући прилике за кретање, из душе ишчезнути. Са сваком групом утисака треба да је повезано целожупно унутрашње гибање управљено на спољашност. У том