Учитељ

Школа рада — Школа будућности 169

Али је овакв рад пре свега у главноме духовни рад, и претпоставља, у колико он утиче на дете побудљиво, не мали интелектуални дар. Даље, овгј рад, бар за школског живота, нема увек довољно везе са истодобним осталим животом летињим; а треће овај рад потпомаже само своје властито рашћење, задовољава само властиту всљу, властиту тежњу за напретком, без обзира на свог ближњег,

Оно што је потребно новој школи, то је широко поље за ручни рад, а који према способности учениковој, може да пређе и у духовно поље рада. У ручном је раду пре свега плодно поље за развитак знатно већег дела свих људи. Што је даље потребно ручном раду, то су области рада, које ма на који начин морају бити у вези са економским или домаћим областима рада родитељскога, те да се они ковци, које испреда школа, не би свакодневно раскидали, чим дете скине с рамена школску торбицу. „Где је дете принуђено да нешто више зна и више учи, него што зна његов отац“ — мисли Песталоције у својој лабудовој песми — „мора учитељ, у свом спореднијем раду, уплести то у очев рад, као што ткач уткива цвеће у цео комад ткива“. — Ово што школи рада треба, на трећем месту, то је рад појединаца у служби својих садругова, својих ај ника, као што гласи, од првог дана, начело: Смисао живота није господарење, него служење. Тек кад школски ручни рад понесе на својим грудима овај племићски грб, може он постати основицом државно грађанског васпитања, — васпитања, које сви чланови народа морају од школе захтевати првенствено и пре свега, а које смо ми до сада, као и много штошта друго, очекивали од самих речи. Тек из заједничког рада рађа се осећање заједничког задатка, осећање нужности потчињавања општим цељима. Помоћу свог заједничког рада захвата ланац социјалног живота у шкодин живот где чунци наставе са потком, продиру у оне хиљаде конаца из основе, и уткивају се с њима на исти начин, као што се уткива добро уређен домаћи живот дететов, са његовом готовошћу, његовом потчињеношћу, његовом пожртвовношћу, његовом несебичном љубављу.

Када је председник Сједињених Севоро-Америчких Држгва Рузевелт, у децембру 1907. г, отворио у Вашингтону савезви парламенат, рекао је, да њин државни школски систем пати