Учитељ

170 Учитељ

од велике погрешке, што награђује чисто књишко васпитање одвлачећи дечаке од фармова и рада. И заиста је то погрешка, Али, ко би захтев школе рада заступао само са овог гледишта, стајао би на сувише ниском месту, те да би заиста могао прегледати прави хоризонат.

Не само ради ручне уметности требају нам просторије за рад у радној школи, не ни стога да се не би наши другови из народа отпадили од практичног рада, не ни стога да би деца научила да добро рендишу, тестеришу, турпијошу, врте шију, ткају, кувају, нити стога, да би завољила рад својих руку — не, нама треба радна школа пре свега, да бисмо васпита-

вали људе, који ће научити да цељ и благослов државе при-

хвате за корен, и њој да посвете своје услуге са захвалношћу. Она нам треба, што није књига носилац културе, него рад, рад са преданошћу и пожртвовањем, у служби наших ближњих, или у служби неке велике идеје. |

Радна нам школа треба и за рад оних разнородних да-

рова дечјих. Јер само, где наиђемо на њих, баће наш васпитни

и наставни посао праћен успехом, где не наиђемо на њих, моћи ћемо само дресирати с тешком муком. Манхајмски систем школске организације у пуном је обиму целисходан за књишку школу, И, с њом у вези, за школовање у маси. У школској радионици, у научном лабораторијуму, у школској кујни, у школском врту, у сали за цртање, у учионици за музику, налази свако дете рад, које може да савлада. Овде ради слабији поред јачег, и налази код њега помоћи, или бар може наћи и треба да је нађе. Овде може упоредо осетити радости и благослова од успеха малена снага на малом послу, а велика снага на великом послу. Овде не морају сви да марширају уврстани у реду. Јер овде, где је искључено чисто памћење, много се мање цени продуктивност рада, него што се цени метод рада. Овде више не пада као тешка брига учитељева „индивидуализирање наставе“, који је назив најнеистинитији у нашој настави у маси, а која се ослања на уши. Овде се то индивидуализирање јавља само од себе,

прев. Сретен М. Аџић. — Наставиће се —

„SAMA а с а