Учитељ

176 Учитељ

г како природне и географски прилике утјечу на културу, на живот и рад људи таквога географског индивидума, то он чини и једну животну заједницу по раду, култури, обичајима и тако даље. Кад. обрадимо потпуно један такав географски индивидум, једну такву природну и културну цјелину, прећи ће мо на другу, која је овој најсроднија. С напоменутом децом обрадит ћемо равнице уз наше ријеке без обзира у ком се оне крају наше државе: налазе, а одабргт ћемо само ону, у којој су прилике најсродније оном делу, у ком је учеников завичај. Тако ћемо прећи равнице уз Драву, Мораву, Купу, Дрину и тако редом, а онда. ћемо прећи на обрађивање оних крајева, који су тима најсроднији, док напокон не дођемо до горских и приморских крајева. То би требао да буде рад од две године. Она деца, којима је завичај у горским крајевима пошла би обрнутим путем. Овакав рад у обрађивању географске грађе природан је и основан на савременим захтјевима дидактике, а у складу је посвема са. схваћањем нашега народнсг јединства. Природним путем полазећи од онога, што је ближе к даљему, од онога, што је познато к непознатом, стварамо од природних јединица, без обзира на политичку поделу, једну ширу природну цјелину, коју репрезентира у географском погледу наша домовина.

О самом пак начину обрађивања географске грађе напсмињем, да је средиште географске обуке човек, а географски објекти и природне прилике мотре се као елементи, који су човека изградили, који су одредили начин његова живота и одредили му подручје рада. Према тому разумевање нашега народа, познавање његове ћуди, његова значаја и у опће његових особива, зависно је од рада у географској обуци. Разумевање народнога живота сврха је географској обуци, ужив-. љавање у народну цјелину треба да се постигне радом у том делу школскога рада. Дакако да естетски моменат врши и своју знатну мисију будећи љубав према самој природној слици

крајева, као и смисао и љубав према онима облицима рада _и живота, у хојима се истиче естетска продуктивна снага нашег народа. — Наставиће се —