Учитељ

Почетно читање и писање 183

МЕТОДИНА Чед. Т. Бушетић — Прилеп. Почетно читање и писање.

Појава „Методике матерњег језика“ од Јов. 5. Јовановића, професора, и чланка „Почетно читање и писање“ од М. Вујавца, учитеља, оштампаног у 9. и :10. броју „Учитеља“ за 1923, год, дали су ми повода, да овим чланком допуним своје мисли, изнете поводом овог питања у октобарској свесци „yugтеља“ за 1922, годину. Ово сматрам за потребно да учиним нарочито због тога, што се са њиховим поступком при извоЂђењу самог акта шчитавања не слажем.

Да би се при овоме дошло до правилних закључака, најбољи је начин, да се разноврсне методе у извођењу почетног читања и писања подвргну критици и том приликом изнесу њихове слабе и добре стране. Свака метода има своју битну одлику, по којој обично и назив добија. Од свију, дакле, одлика које једна метода има, ваља уочити једну — најглавнију која се односи на сам акт шчитавања и која је од пресудне важности за овакав или онакав успех у читању и писању. Ту битну одлику поједине методе ваља критички размотрити и после тога донети свој суд, да ли дотична метода, по својој битној одлици, доприноси што лакшем и бржем успеху у почетној настави читања и писања, или не

Да почнемо с методом срицања. Као што је познато, ова је метода прва и најстарија. Ако аналишемо поступак по овој методи, видећемо, да је њена главна одлика: брзо шчишавање гласова у једном слогу; другим речима: срицање слогова, па затим срицање целих речи. Срицању слогова и речи претходило је именовање слова. Мада ово именовање слова изгледа сада неприродно и непрактично, па чак и смешно, ипак је оно у своје време имало и свога значаја, јер је давало времена ученику, да дуже фиксира један слог, да би га могао у целини схватити и срећи. Тако се само и може објаснити, што је именовање гласова за дуги низ година пратило шчи-· тавање по методи срицања, и што за толико време није именовање слова одбачено. Нема сумње, да је морало бити покушаја