Учитељ

i i i | | E

184 Учитељ

од стране појединих наставника из тога доба, да се то именовање слова избаци, па се је од тога одустало, јер је срицање, без претходног именовања слова, ишло теже. Именовање слова у слогу била је једна врста анализе слога, после чега се је лакше слог срицао, него бев те анализе, јер је ученик услед дужег задржавања на поједином слогу лакше схватио сам слог. Ако се и претпостави да је именовање слова била једна посве излишна радња, опет она, и по тој претпоставци, није могла ометати шчитавање, јер су ученици морали, после дуже вежбе, увидети, да је срицање слогова и речи главна, а да је именовање слова само споредна, претходна, радња. Према томе, наше је уверење, да именовање слова вије отежавало успех у раду по овој методи, већ да је метода срицања давала слабе резултате једино стога, што је захшевала брзо шчишавањг гласова у слогу, још у самом почешку. На тај начин, оно што је требало да се постигне после дуже вежбе, почевши са лаганим шчитавањем па све бржим и бржим, захтевало се још у самом почетку. Појмљево је, да су такву једну радњу

· могли схватити и савладати само најдаровитији ђаци. Кад се

још има на уму и та околност, да су наставници у доба владе методе срицања били са много мање опште и стручне спреме од данашњих наставника, онда је објашњиво, што код већине тадашњих ученика почетна настава читања и писања, тако рећи, није остављала никаква трага.

Друга, новија, фаза методе срицања јесте срицање целих речи, пошто су претходно изговарани сви гласови дотичне речи, бев нарочитог именовања гласова. Тако, да би ученик пречитао реч дете, од њега је захтевано да прво =зговори све гласове у тој речи (Д, е, т, е), па је затим срицао целу реч дете, И оваквим поступком није се отишло напред: једне због тога што су сугласници изговарани са вокалским додатком (ђљ), а друго и зато, што се при таквом поступку захтевало да ученици схватг укупни облик писане или штапане речи, а једновремено да, на основу слушних утисака од изговорених гласова, дођу до речи, која се везом тих гласова добија. Све је ово за почетнике веома тежак посао, јер се од њих, још у самом почетку, захтева да читају на начин како то чине одрасли (извежбани), т. ] схватајући утисак целокупне штампане или написане речи.