Учитељ

Педагошки преглед 199

духовно слабе деце, са спорошћу све већа једноликост и др. Од већег значаја јесте испитивање интелигенције код ђака које је у години 1913. предузео. Доленски и Стејскал по налогу Чадаком. Стејскон у свом извештају вели. „Ми смо 1911. превели с француског Бине- Симонову скалу, измењено врло мало за наше прилике и према томе испитали око 100 деце и 15 васпитаника завода за слабоумне, Циљ овог испитивања беше тај, да поузданост Бинетовог метода уповнамо и сопственим искуством. Због тога смо се држали чврсто свих прописа Бинетових, при чему нису остала нетакнута и искуства других испитивача, нарочито испитивања Бобертагова. Па ипак је за за нас, био резултат, до којег само дошли, мало необичан! Ми нисмо нашли ниједног ђака нашег од 7-9 године као „—“ напротив, показали се сви просечно за 13/, надмоћнији од својих париских другова. Ова значајна разлика даје се објаснити истом околношћу, која игра одлучну улогу код Бриселске (Рестоју), Бреславске (Ноћпапп), римске (Јегопшћ), шефилдерске (Јоппзћоп) ново-орлеанске (5 копра) и др. деце, наиме, што је школа у којој је смештен био ваш институт, била услед вароши, и похађала је већи део деце, која су били имућнијих или боље речено, образованијих породица (то пре рата). Светски рат нам је овај рад скоро сасвим прекинуо. Са самосталношћу дошли су и нови, раније никад наслућене наде и планови, али и дужности пуне радости. Али услед најмарљивијег припремања будемо изненадно погођени тешком жалошћу: проф. Чада напрасно умре (1918. децембра). Нови сарадници и пријатељи нашли су се опет и сада раде у четири одсека: 1. Педометријски одсек (проф. Манерка, доц. 5иК, асист. Ог. Тикабома) мери годином за годином у одређеним временим размацима, где је могућно, исте ђаке више школа, тако да се брижљиво прати више годива рашћење сваког детета (висина, тежина, мера главе, обим груди, развитак зуба, мишићна снага и др.). Циљ овом тегобном раду јесте овој: да се сваки ступањ старости утврди, по могућству, поуздано „нормална мера тела“ прво за прашку, па онда и за осталу чехословачку децу. Велика _ добит од ових мерења састоји се у томе, што овде стоји у прочењу поједино дете, при чему је могућно, да се прате његови релашивнци прираштаји сваке године, који су, као што је Балдвин нагласио пре неколико година, за утврђивање њи-