Учитељ

YUHTEJbS

Новембар 1923. | БЕОГРАД Св. 3. Год. ТУ.

Г. Кершенштајнер.

Школа Рада — Школа Будућности,

(Свечан говор о Несталоцијевој прсслави, 7.-1. 1908. у Цириху).

Прошло је већ једно столеће, откад је Песталоцијева неуморна испитивалачка жеђ подарила Народној Школи оне основе наставним методама, које ће у њој владати кроз сва времена. Он се трудио да „пронађе законе, под које ће морати потпасти човечји духовни развитак, на основи саме природе тог развитка“; он је знао, „да ти закони морају бити исти онакви, какви су и за физичко-чулну природу“, и био је уверен, „да ће у њима наћи поуздан конац, од којега ће се моћи даље кспрести општа психолошка наставна метода“. (4. писмо Геснеру, бр. 14). Он је нашао „апсолутну основицу свеколиког сазнања, у усвајању очигледности“. (9 писмо Геснеру, бр. 1.). То је било његово дело.

И онда су дошли људи, који су даље зидали на овом темељу. Они су зидали камењем прошастих времена, а по методи Песталоцијевој. Књишка школа средњег века претвори се у књишку школу новог доба. Али је међутим дешиња душа постајала све више предметом милог испитивања. Међутим смо ми сазнавали све јасније и све општије, да методе пасивног посматрања нису ни из далека справедљиве према душевном животу дечјем. А међутим смо ми живље но икада постали свесни и у ширим нашим круговима, да се у детету крију снаге, које зидају и стварају, покадкад чудесне величине и јачине, Право Песталоцијево начело саморадње постаде крилата реч, Поносно име „васпитне школе“ било је пронађено, а она који су мислили да је изграде по Цилеревој теорији и о васпитној настави, назваше сами себе „научним педагозима“. Па ипак, кад су ступили у оне просторије, где ће радити, педагози само-

1=