Учитељ

Хроника 235

И господарска организација словеначког учитељства у Ганглу је имала јаког и одлучног борца. Опсежан му је рад и на другим културним пољима а нарочито на развијању соколства у Словеначкој.

На књижевном пољу радио је још из најраније младости, Његови су радови разноврсни. Делао је и као позоришни кри– тичар, омладински писац, песник, драматичар и приповедач. Сарађивао је и на педагошким часописима а нарочито у „Popotniku“.

Његових списа је велики број. Најглавнији су му: „Из " лучи ин теме“, „Моје обзорје“, „Писанице“, „Син“, „Син греха“, „Збрани списи за младино“ (5 св.), „Слава Прешерну“, „Велики трговац“, „Трије родови“, „Бели ројаки“, „Материн сане“, „Два светова“, „Дедшчина“, „Долина солг“, Сфинга и др.

Од више његових превода помињемо: Егмонта, Уграбљене Сабињанке, од опера: Преноћиште у Гранади, Афричанке, Пушчавников звончек. Драматизовао је Прешернов Крст на Савици, која је била приказа о стогодишњици Прешерновој.

Као виши школски надзорник у Љубљани организовао је словенско учитељство на народном темељу и учинио на службеном положају много добра учитељству.

Поздрављајући јубилара срдачном жељом за дуг живот и срећу желимо му да дочека прославу стогодишњице на дику и понос нашег сталежа и корист наше домовине!

Мих. М. Станојевић

Т Ватрослав Јагић

велики научник Југословенски.

5. јула ове године угасио се у Бечу живот једног великог човека, који је целога века радио на пољу словенске филологије. Умро је Barpoслав Јагић у 86 години живота, пошто се достојно одужио и науци и народу своме.

: Јагић се родио 6. јула 1838 године у Вараждину у Хрватској. Гимназију је учио у Загребу а славистику у Бечу код чувенога Франа Миклошића. По свршетку студија био је професор у Загребу и. други. секретар Југословенске Академије Наука. Године 1870 због претераног · „југословенства“ буде отпуштен из професорске службе и прогнан у иностранство. Он тада оде у Русију где постане професор на одеском универзитету па се 1874 год. врати у Берлин, где је на тамошњем унц--