Учитељ

236 Учитељ

верзитету предавао славенску филологију. Године 1880 отишао је на универзитет у Петроград а затим се вратио у Беч где је био професор чславистике на универзитету и где је на послетку и умро.

јагић се развијао под утицајем старог Вука Караџића и Франа 'Миклошића. Био је велики славенофил и у том је правцу радио и политички и у свом приватном животу. Његова сарадња са Рачким позната je свима а он је одржавао и најинтимније зеза са свима већим раднидима у нашој земљи. Његов научни рад био је посвећен нарочито сла"венској филологији, коју је познавао боље него ма ко пре његан у тем де правцу дао масу дела и расправа. Нарочиту је пажњу обраћао глажтољици, којој је посветио многе научне радове, и хрватско-српсксм језику, кога ја врло добро познавао. |

На жалост готово пред крај свога научног рада Јагић је учинио једну погрешку, која га је неминовно тиштала и која му је помрачила славу и убила онај лепи глас. Он је за време фамозног Калаја а под утицајем оног одвратног аустријског режима у Босни, пронашао да по«стоји и неки босански језик. Тај аргуменат после је Аустрија употребљавала као доказ, да у Босни нема српског језика и да према томе Босна није српска. Бура негодовања појавила се тада у целој српској аштампи и јагаћ је тада жестоко осуђиван тако да му је омладина у Бечу приредила и једну непријатну демонстрацију.

У последње време јЈагић се био повукао из јавног живота и становао у Бечу. Волео је увек да прима наше људе, дв са њима општи и "указивао је великих симпатија нашој младој Држави. После своје смрта оставио је велику заоставштину Југословенској Акгдемији Наука а његову библиотеку наша је држава још раније откупила и она се налази на Универзитету.

Из благодарности према његовом научном раду наша Влада презнела је посмртне остатке Јагићеве у Вараждин и сахранила их о државном трошку,

Учитељство наше младе државе са дубоким пијететом клања се генима Јагићевим и узвикује: Слава му!

Браничево (ср. голубачки) Радиша М. Стефановић.

НЕНРОЛОГ тј Новица Ђорђевић

— учитељ у Прилипу —

После сјајно вођених и срећно завршених ратова за ослогбођење Јужне Србије, у 1912. и 1913. години, ваљало је приступити интезивном културном раду у свима правцима народног _зживота, у тој нашој вековима поробљеној покрајини. Мини-