Учитељ

262 | Учитељ

дузети посматрање, други ће контролисати првог; трећи може: срачунавати и конструирати, а четврти ће контролисати треЋега. Кад се заврши један ред, промениће улоге. Ако има. штогод да се изведе, или уопште да се изради, може први отпочети рад, који је најумешнију. Ако су улоге лепо подељене при извесним рачунским задацима, где су неки делови непроменљиви, онда: се добивени резултати упоређују, па ако су велике: разлике, заједнички се посаветују сви о узроку тих разлика, и најзад се изнађу средства за исправку. Код важнијих задатака, може да се нађе средина из резултата испитивања код. више група, где завршни резултат увек има карактер заједничког рада, и где увек може свест о личној одговорности за правилност тог резултата бити оштрије израђивана. Притом је искључено, да појединац ради за себе само из егојистичних побуда. Он мора да уђе у групу, мора да доприноси, да слабијег друга од себе помаже, и да доживи с осталима осећање заједничког задовољства као и заједничког разочарања. Слично је организована настава у школској кујни, где су увек по шест ученица на служби за недељу дана, код истог огњишта, са истим задатком, које после недеље дана намењује: друга група од шест ученица. Могло би се још што шта рећи о практичном извођењу и наставе из осталих природних наука, из прве очигледне наставе, из рачунања“), Географије, Геометрије, који се наставни предмети могу успешно изводити под заједничком оддоворношћу са ланцима и летвама за мерење, и секстантима, а све у пољу, у слободној Природи; даље би се могло говорити о целистодној организацији обавезног извођења телесног веџбања и гимнастичких игара; о играма у пољу ученица уз свирку или песму. — Али ипак морам се овде одрећи свега тога. А Преобраћање књишке школе у школу рада највише је у Минхену коракнуло код Мушке Продужне Школе. Овде се у истинн находи дечак са својим практичним знањем у средсреди

+) На који би се начин могло илводити, нарочити очигледна настава (као предмет) и Рачунање, на пракфичном раду, у школи рада, већ у првом, најмлађем разреду. показује, у веома очигледном облику, Мавхелски учитељ Освало Вармут, у својој збирци за педагогику искуствену науку „Гле Ргах!5 дег Агђенасћије“ (у издању Сап Аџе. Згупеф и, Се, Мипсћеп 1909), који је збирка 1909. излазила у 12 свевака годишње. један педогошки пример налази се у првој свесци А. 5сћтескепђесћег-а, под натписом: „АПе Меџпа!“ — Било је за мене задовољство, да видим, како блија моје семе на тако. самосталан начин, (Керменштајнер, 1921).