Учитељ

290 Учитељ

исписати њихове значке — слова. Ако је ученик навикнут на шчитавање по гласовним групама, нема сумње, да ће му писање ићи веома тешко, јер у тренутном изговору више гласова поједини гласови остају недовољно запажени. Међутим, ако се шчитавање изводи по гласовима, ученик са невероватном лакоћом аналише дату реч на гласове и по реду исписује њихове значке — слова. Само таквим поступком ставља сем писање и читање на једну, и истоветну, основу; само тада ће се читање и писање међусобно потпомагати и допуњавати.

Према свему што смо до сада изнели, наша дефиниција шчитавања била би:

Шчитшати једну реч значи: редом са гласа на глас, без прекида и предаха (сливено) прећи целу реч, ошежући сваки поједини глас.

Ђ. С. Којић — Београд. Из школског рада.

— Наставак. —

Ето, кад се таблица множења предаје овако и овим радом, онда ће се она сигурно и лако научити, и то правилно и целисходно, јер логичким пушем то знање пређе у механизам. Стари, прави, механизам замењен је живим учешћем дечјег посматрања и размишљања а тим се долази и до образовне сврхе наставне.

Кад се таблица множења овако предаје онда се онај негдашњи баца и мучилиште деце сведе на један прост технички термин, названи „таблица множења“, а којим се само исказују и одређују извесни бројни односи.

Из Пеихологије познато је правило: да се представе у „свести везују (поред осталог) и по једновремености, кад су се оне стекле: у свести, па се по томе обнављају. По том закону, кад се таблица множења овако предаје, онда се дотична 3 броја (множеник, множитељ и производ), тако чврсто и трајно вежу, да кад се од њих 3, ма која два изговоре, по овом психолошком закону, изиђе у свести и онај трећи а то се баш и тражи, "на да се знају таблице множења и дељења. |

Ово напомињем с тога, да ср види, да се овако предавање таблице множења оснива на јелном позитивном закону психолошком, а већ зна се да је Психологија основа Педагогији, да се без знања бар елементарних закона, по којима се врше душевне радње, не може правилно радити у настави и васпитању у опште. 1 |