Учитељ

Почеци језика и мишљења код примитивног човека 311

знавања порекла језика уопштег Овде долази у обзир један даљи моменат, који нам зацело даје могућности да на ово питање ипак одговоримо са не. Развитак језика и развитак. остале културе не иде потпуно истим кораком, и примитивни облици мишљења, онако како они долазе до изражаја у примитивним облицима језика, могу дуго остати на истом ступњу, док спољна култура може далеко да одмакне. Тако се код племена, која су уопште узев знатно одмакла од примитивног ступња, могу још увек наћи говорни облици, који поступно одговарају појавама које ми психолошки морамо схватити као примитивне. једну особито карактеристичну говорну област у овом погледу чине афрички судански језици. Извршили се анализа реда речи и облика мишљења, који се из реченица било кога од њих даду докучити, добиће се утисак, да је мучно представити себи облик људскога мишљења, који би у својим битним својствима био примитивнији од овог. Ово се јасно испољава н. пр. при посматрању суданског језика Еве, у области Того, за чију граматику дугујемо захвалност једном заслужном спису немачког мисионара Д. Вестремана. Овај језик не показује све, али показује неколико битних особина, које очевидно припадају релативно примитивном мишљењу. На овај нас закључак води пре свега упоређење овог и других суданских језика с једном врстом говора, који ми, и ако он постаје под одмаклијим, културним деловима, због тога, што се он од почетка до краја израђује пред нашим очима, можемо назвати примитивним: с МмимичкиМ говором. Помоћна средства овога говора нису гласови веђ мимички и пантомимички изразни покрети, помоћу којих се човек с човеком споразумева. Само што код овога говора ипак не смемо сметнути с ума, да његов моменат постајања, судећи по оним облицима мимичког споразумевања који су нама приступачни припада једној вишој култури, чији се услови битно разликуји од услова примитивног мишљења. -

= Наставиће се —

ae