Учитељ

Из школског рада 375

не знају добро ово дељење! Узрок томе је негде невештина наставника, а негде хитња. Многи наставници, хитајући, не утврде добро дељење без остатка, па им после ђаци не могу да науче ни ово дељење са остатком. Од невештине не треба се плашити. Она се може отклонити, само ако се хоће. Треба се довијати, читати што су други о томе писали и питати искусније.

Да се пак не би хитало, а богме ни задоцнило, треба и' за то питати искусније наставнике. Правило је: да при предавању таблице множења и дељења не треба хитати. Док већина“ ђака добро не научи оно што је рађено, не сме се ићи даље. Но свему има граница, па и томе. Зато, ако неко не хита, па: | опет не постиже успех ни до крајњег времена, значп да је невешт у предавању. И онда Му следује Христова заповест: „Врачу, исцели се сам“

На питање: Кад ок предавати дељење са остатком Да ли кад се сврши сва таблица дељења, или кад се сврши све дељење само са једним бројем, као ово овде са бројем 37

Наш најбољи рачунски методичар, пок. Стева Д. Поповић, у томе је неодређен. Почетним рачуницама (ако их још има по школама), обухватио је он дељење са остатком, у | раз. и одмах после свршеног дељења без остатка, са неким бројем (као овде са 3), a y II pas. пошто се сврши сва таблица без остатка. | Чудновато је да пок. С. као теоријски и практично стручан педагог и методичар, у ! раз. предаје дељење са остатком одмах, а у П раз. најпосле! — И ту разлику он сам нигде није ничим објаснио, поред свих многобројних напомена у његовим рачуницама. = |

И ја мислим да дељење са остатком треба · предавати пошто се сврши цела таблица дељења без остатка, по познатом педагошком правилу да треба ићи од лакшега ка тежем.

Овако треба радити са методског гледишта, али са практичног гледишта, овај ред има један велики недостатак (ману), што — овако радећи — деца, до близу краја шк, године не знају за дељење са остатком, па зато се оно у многим школама и не научи добро (а по негде и никако) што се то ради при крају шк. године. —

= = ж