Учитељ

378 3 ud WT 6. JE

На послетку да кажем још и ово. Да сам овде навео мало задатака из живота. Исписао сам на само толико, колико да

" се види како не треба изводити, и какви треба да су (кратки).

А колико ће требати задатака, то зависи од броја ђака У дотичном разреду и од њихове подобности за рачунање. Односно питања, опште је правило, да треба питати и радити докле, док не науче средњи ђаци (по учењу). Слаби ће научити у понављању. |

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД Д-р Јован Искруљев, 2) Вршац. Окота Чузокусн ЗА Редадорнокин 1 Базе а 1 Bri

1

У овом часопису од 1921. године писао сам о Вишој Педагошкој Школи („паши ае јеап ] Роизеаш“) у Женеви u o Ecole Вшв Тетр!ев-у у Брислу, а у Народној Просвети од 1923. години о Институту за Експерименталну Педаго тику и Псикологију у Лајпцигу и о Вишој Нормалној Школи у Saint-Glou-y u Foutenay-aux ГРозез-у у Француској. При казаћу овом приликом и једну словенску вишу педагошку школу и то у нама сада најближој и најпријатељскијој словенској држави Чехословачкој. У тој земљи постоје две такве школе: једна у Прагу а друга у Брну. Званично им је име:

Школа Високих Педагошких Студија.

Ова је школа отворена у почетку 1921.—22. тек, године. Основало ју је Чехословачко Учитељско Удружење уз помоћ Чешкога Педагошког Друштва и Друштва за Старање и Проучавање Детета у Брну. Школа добива субвенцију и од државе.

За решавање административних, економских и правних ствари постоји Курашоријум. Он се састоји из 6 делегата Чехослов. Учит. Удружења, из старешине проф. тела ове школе, из управника научних завода што постоје уз ову школу, из делегата слушалаца ове школе и заступника оних корпорација које материјално помажу овај завод. Председник је Кураторијума Олдржих Пацак, професор у Прагу.