Учитељ

438 Учитељ

домаћин, пољак, који је навратко за час, да реферише кмету о некој учињеној штети у пољу и многи други; а како је механџија често једно уз механу и продавац монополисаних „артикала: дувапа, папира, петролеума, па уз то и још неких најнужнијих, домаћих потреба, — то једнако ту долазе: људи, жене, деца, и свако застане по неколико тренутака иза стола, где је елита ова и где је сео учитељ. Застане и најпажљивије гослушне, да чује што. Разговор је у велико отпочео и сад се окупи учитељ масом једном најразнороднијих питања: те један о болести у кући; други о великом суду, куда је позван као сведок; трећи о порези, која му је неправедно разрезана; четврти о мени месеца и зашто ове године, односно зиме, тако дуго нема снега; пети, шта му је то „корум“ (кворум) и „пламатарна“ (парламентарна) већина; шести о томе, зашто сви млади, нови послератни учитељи, ретко знају помагати попу запевницом у цркви; седми, које су му то државе вВе„лике „танте“ (антанта) и мале „танте“; осми о земљорадничкој задрузи и неким најновијим справама за земљорадњу; девети о неким људима из неког друштва, који су баш ових дана држали у окружној вароши неки збор и говорили о томе, да је боље спаљивати мртваце, него закопавати у земљу и т. Д. и т. д. сијасет питања, како у крчми, тако код суднице, на улици, у кући, пред црквом, на слави, где је поврх свега, још потребно и држати лепе здравице, читаве мале беседе, јер не буде ли учитељ ма и за ово само способан, он већ губи од свог ауторитета и већ пада оштар приговор: „Ха, везан учитељ!“ — „А онај стари што беше, — да те је ми"лина слушати га, кад стане благословљати. Дакле свуда и на сваком кораку готово, учитеља на селу прате судба, да вечито: буде у пози једног свестраног информатора. И сва се та питања постављају њему са једном урођеном предодређеношћу, са једним потпуно одомаћеним схватањем, да то све тако мора бити; да су они дужни за све обратити се учитељу, и да је он исто тако дужан и апсолутно способан, одговорити на сва та питања, — да је он једном речју свезнајући. И збиља лепа, дивна уобичајност код нашег сељака и не дај Боже, да се она изгуби. Али замислимо сад учитеља у том положају! Да би он одговорио свему томе, он мора бити и лекар и адвокат, и