Учитељ

О потреби учитељске књижнице 451

МАРЛИ А А А О ИЕ

дела, наслађујући се како умешношћу у излагању и цртању живота. тако и у лепој фразеологији, тачности и лепоти стила. И ако су неки од њих сишли одавно са позорнице живота, те су тиме много заостали од данашњих прилика у којима ми живимо, ипак су они остали увек лепи, увек допадљиви, увек бодри покретачи живота, увек светли примери за угледање и пострек. Они су нам стварали вољу за животом, ови су нам износили смисао његов, они су нам путоказ у бесконачној вреви живота. _

Читање здразе и пробране лектире уздиже и крепи културу нашега духа, шири нам хоризонат свести, уздиже нас изнад обичних и ниских побуда, на већу тачку посматрачницу, одакле се боље и јасније добаја појам о животу и свету. На тај начин ми се одржавамо увек свежи, увек млади, увек пуни полета, Књига нас забавља, књига васпитава. Она подиже, наше духовно образовање, књиге впроширују и допуњавају знања стечена у школи, и друштву, оне нас уводе у елементе науке и воде нас кроз њих, оне нас уче да упознамо свој положај и задатак у друштву и држави. |

Књиге челиче дух, дижу понос, васпитавају укус и јачају човечију свест, Оне развијају у човеку његова добра својства. и особине, усавршавају му природу и облагорођавају душу и срце. Једном речју оне помажу стварање самосталне личности и карактера. | |

Пружајући згодну забаву и разонођење ономе ко хоће да се од тешког рада одмори, књиге делују благотворне не само у моралном но и у сопијалном погледу. Књига одбија, човека од крчме, од којекакових људи, штетних и расипних забава, и од узалудног траћења времена, књига даје могућност, да се време употреби како треба, да се не расипа новац узалуд, забављајући се племенитим и узвишеним садржајем њеним.

Књиге су искрени саветодавци човечији у сваком моменту и свима потребама живота.

_ У колико су људи начитанији, умно развијенији у толико "су сношљивији и приступачнији свакој дискусији — мање занесењаци и фанатици, јер фанатизам изазива нетолеранцију и искључује свачије друге назоре и гледишта. Од тога изгледа, ми учитељи највише патимо. Поједина наша убеђења постају религијске догме и под утицајем тога заноса долазимо често“