Учитељ

494 Учитељ

Ш, Анђелија и Маргита долазе с лева. Маргита.

Драга снахо! Срећа T' венце вила! Сама знадеш колко си ми мила! Од браће те ја не делих своје: Дмитар, Богдан — то су очи моје! An ме сада тешка страва хвата, Кад се братац од свог дели брата.

Анђелија. И ја трнем ко ти, моје цвеће, Јер зло добра, зна се, донет" неће.

Маргита. Па што браћа очевину деле, Успомену славног оца цвеле: Властелинство капетана Јакше —

Анђелија. Тешко ј' казат — ал' је признат лакше. Злог дрвета родило је воће; Дмитар тако, мој господар, хоће. Врсни Богдан молио га лепо, Да у раздор не срљају слепо, Подсећа га: имају аманет Тебе, сестру, од оца им завет. Али Дмитар не хте да уважи. · Већ упорно он деобу тражи. Толико ти само могу рећи, Ал' се бојим биће јади већи, И још нешто: туђин о злу ради, Раздор спрема, за се пролаз гради —

Маргита. Туђинг Боже, на добро окрени, И дужности брата опомени. Ти судија правични им буди Душа моја смерну молбу нуди.