Учитељ

498 Учитељ

Сад ћу посест коња хитра, жава, И понети свог сокола сава, Одјезцићу у лов у планину,

Кад он пође Богу на истину Нећу бити —

Анђелија (цикне) Господару! Боже! Дмитар. Сад си чула шта све бити може! Добро рече, господар сам теби, Зато јасно заповеди себи, Сад ће Богдан да у цркву сиђе, А кад после нашој кули приђе, По навици оној од давнина Кад на купу дође рујног вина, Твоје руке кад му пехар нуде: . | | Нек последњи то му гутљај буде! |

Анђелија. Тргни мисо — проклета је за нас! Њему отровр Нигда!

Дмитар. Њему — данас! Анђелија. О, смилуј се — крв се братска спрема... Дмитар. Свршено је — опроштаја нема! (Оде) VI.

Анђелија сама

Анђелија (остала је поражена, руком држи гдаву). Чух ли доброг — Ја сам... ја сам хтела... Да л сам речи добро разумела Да ли снивам, ил' сам болна, Спасе! Ил' мађије бацих, грешна, на сер Не, јава је — душа не зна снити...