Учитељ

Narodni univerziteti Tiringije 519

· Odmah posle rata i revolucije ponikoše skoro po čitavoj Nemačkoi — svima varošima i mnogim selima: šporiska društva i narodni univerziteti (Sportvereine in Volkschschulen).

Izgledalo je da su najozbilinije namislili da se pomire sa sudbinom slično Skandinavskim državama, osobito Danskoj, čiji је gubitak političke moći značio jedan podsticai k intenzivnijem kulturnom radu.

Posle izgubljenog rata 1864. Danci su uvideli, da o iednom revanšu ne može biti govora, zato su svoju vojsku sveli na minimum, i svu svoju snagu upotrebili na podizanje svoje duhovne i materijalne kulture. Danska je Kao retko koja druga zemiia shvatila važnost dobro uređenih škola za mlade liude, koji su napustili osnovnu školu, a ne posećuju gimnazije ili kakve druge škole. Zamisli i ideje neumrlog vladike N. E Gruntviga o uređenju takvih škola za neupućene seljake, prihvatili su njegovi sunarodnici na čelu Flor i Kold i priveli k delu.

Danska danas ima pored odlično uređenih osnovnih i drugih — viših — škola i odlične narodne univerzitete, na čemu joj pozavide i mnogo moćnije države. I blagodareći najviše svojim narodnim univerzitetima, koji su podigli duhovni nivo danskog naroda, Danska se za nekoliko decenija i ekonomski tako uzdigla, da su njeni produkti n. pr. puter i jaja preplavili najveće svetske varoši Berlin i London, samo što danas Berlin nije već u staniu zbor visoke valute danskog novca da kupuje te produkte.

I u Nemačkoj posle rata i revolucije ponikoše Volkshoch-" Schulen, ponikoše društva, koja se sastoje iz nastavničkih snaga, slučaino javljenih i njihovih slušalaca iz raznih slojeva naroda, koji im plaćaju.

Svaki predavač drž: predavanja o onome što mu je najbliže i gde se oseća najjačim, a svaki slušalac sluša ono, što mu obećaje najviše pouke i zabave, prema stupnju svoga dotadanjeg obrazovanja i sklonosti. Jenski profesori Vajnel, Rain, Nol i dr. u martu 1919: apeluju na narod Tiringije da osniva narodne univerzitete. U svom pozivu oni između ostaloga kažu, da obnova i podizanie naroda, pored ekonomskog preporoda, zahteva i preporod duhovnog života, zato je posada jedno novo, opštije učešće svih narodnih sinova na velikom zajedničkom posedu naših duhovnih dobara neophodno potrebno. Pored preuređenja našeg školskog vaspitanja potrebna je jedna nova zajednica svih nas, i onih koji