Учитељ

524 - Учитељ

može biti dovolino, ukažu na potrebu njihovog daljeg usavršavanja i njihovog iskrenog kulturnog i nacionalnog rada i ako ih u to ubede i za to ih oduševe.

Lep je i za pohvalu primer mladog učitelja Mićovića, koji ie u jednom arnautskom selu kod Đakovice uspeo da zainteresuje ljude za školu, pa je od njih dobio kredit ne samo da se škcla opravi, nego da se nova podigne i sa najpotrebnijim stvarima lepo snabde.

Žalio sam ljetos mnogo što on nije rad tu i dalje nastavio, nego je morao ustupiti mesto iednom još mlađem drugu, koji ie to mesto dobio stečajem i ako se Mićović za isto blagovremeno |avio.

Kad bi naši sveštenici s njihove strane s obzirom na narodne univerzitete i drugi kulturni rad, ma i jedan manji deo od onoga uradili, što učitelji rade, duhovno uzdizanje našeg naroda, a u vezi s tim i utvrđivanje našeg jedinstva i jačanie nacionalne svesti išlo bi bržim tempom. Ja sam se uzalud trudio, u jednoj celoi okolini, da čujem kako ie neki sveštenik bar iednu propoved održao!

Strašna nemarnost mora se konstatovati i kod merodavnih faktora što se liče uređenja naših učiteljskih škola, odnosno pedagoških odelenja. Imamo pedagoških odelenja, gde nemamo skoro. ni jednog nastavnika, nego tamo predaju nastavnici gimnazija kao honorarni, koji svoje honorare ni od prošle godine nisu dobili. Sa kakvom voljom mogu tu da rade ti, inače dosada žalonsno. nagrađeni nastavnici, nije teško pogoditi.

A kad pr mislimo na nšu famoznu Višu Pedagošku Školu, koja na papiru već dve godine i više postoji i čiji nastavnici, kako vidimo, već bejahu i razvrstani, onda nije čudo što naše učiteljske škole, kojih inače vrlo malo imamo, kroz koju godinu neće u opšte ni imati stručnih nastavnika, niti škole stručno spremnih nadzornika, ovakva neurednost merodavnih faktora u ovim životnim pitanjima osnovne nastave posve je nerazumljiva, u toliko više danas, kad se kod drugih naroda, koji žive pod daleko težim. ekonomskim uslovima, u veliko radi na tome, da se učiteljima otvore vrata na univerzitetima i da učitelji narodnih škola odsada dobivaju akademsko obrazovanie.

Pa zar se, prema ovome, kod nas može išta očekivati odozgo za stvaranje narodnih univerziteta i biblioteka, i ako je kod nas potrebno za njihovo stvaranje još i mnogo veća, nego kod пагова, gde je osnovno vaspitanje i obrazovanie mnogo bolje i zavidnije.