Учитељ

О вољи 533.

на телесној области. Он се манифестује као тежња за сазнањем света и живота. Затим имамо нагон за радом, који одговара чулном нагону за покретом и који је управљен на развитак свих човечјих сила, то јест како физичких тако и духовних сила. Даље имамо нагон за дружењем, који нагони човека на социјални. живот и развија у њему социјална осећања И, најзад, имамо нагон га слободом, који се не- сме потискивати и угушивати у човеку, али се тако исто не сме ни извргнути у самовољу и безакоње, већ се има довести у склад са слободом свакога, са слободом целине.

II.

Дете, кад осети глад, настаје да плаче и подмирује се. Њему се на тај начин на место осећања неугодности за време глади јавља као последица подмирења — осећање угодности. "А како се тај процес подмиравања стално обнавља, то се често обнављају (репродуцирају) и поједини делови целог тог процеса, те се тако стално са осећајем глади јавља у детињој свести и представа предмета, који је нужан за подмирење глади. А тим самим нагон већ губи свој таман и несвесан карактер, јер је предмет нагонске тежње ту, јер је, дакле, " представљен, одређен. Дете је већ у стању, да сазна предмет подмирења глади. Та тежња, која је управљена кз један OM-. ређени предмет односно представу, зове се жеља.

Човек који дуже време иде и притом осећа стално жеђ, _ жудеће за неким освежавајућим пићем. Тај јачи ступањ жеље, то жуђење, које увек привременог карактера, увек пролазно, зове се жудња. А стална жудња за нечим зове се наклоност. С наклоношћу је сродна склоност, само се ту стална жудња управља махом на нешто морално негативно, штетно. Тако имамо на пример склоност пићу, лажима, прављењу, дугова коцки и Т, Д.

Ако склоност или наклоност према нечему узме толику власт над човеком, да јој се овај не може отети и да она овлада целокупним његовим мишљењем, осећањем и вољом, онда то већ прелази у навику и постоје господар човекове воље, Такве склоности односно наклоности зову се страстима.