Учитељ

(Ф) сл —

Педагошка зрнца

Зајлер: „Добар учитељ није пргав, да вређа друге; нема рђавих навика, које би штетно на децу утицале; није лењив, · да му је школа досадна; није невесео, јер то буни децу. Он има довољно љубави и стрпљењо, доста доброше и ума, помоћу којих може да васпитава и млади нараштај. Он се уме свему прилагодити; уме озбиљно да казни, када примети лаж, крађу или пакост, а уме да воли, ако то дисциплина захтева. Он буди у ученицима лепе мисли причама и питањима. Добре упућује само погледом, а дрске укором и другим казнама; не трпи никакву прљавштину телесну код деце! искрењава завист и суревњивост; уме да разликује невини несташлук од правих изгреда, а изгреде од недостатака карактера; на школу гледа као на мало друштво, у коме је према сваком правичан, раз вија срце ради просвећивања ума, и особито ујачава религијско осећање, како би оснажио чистоћу у срцу, а јаснођу У глави; он и изван школе одржава одношаје са својим ученицима и ужива поверење и љубав с обе стране; он их подучава да саде плодно дрвеће, али пре свега да постану благородне биљке у друштву; он им увек лепим примером казује оно, што је добро, чега је сам лични пример“.

Бисон: „Разлог, да се у васпитању призна учитељу нарочити ауторитет, лежи у томе, што је он једино средство за обезбеђење развитка ученичког. Да би се резултат постигао, очигледно је потребно с једне стране да учитељ могне успешно доприносити томе развитку, а с друге стране да он то и хоће.

Прво да могне; а за то је пре свега потребно, да он зна оно ште мора да саопштава ученицима и да над њима има надмоћности како у искуству тако и у потпуном и јасном владању знањем, чије ће елементе имати да предаје деци.

Али и ово није све; и оно што он темељно зна, треба да научи како ће то и да саопшти..... Потребне су му нарочите духовне погодбе, т. ј. слободности и умесности, да грађу излаже по реду а опет да буде разноликости. да обележи себи план и да по њему следује, али да то буде без многе догматичне страсти, да уме да ствара светлости у духу ученика, да се више задржава на важнијем а да изоставља или да одлаже споредно и т. д; ако ли се тиче васпитања, онда да пажљиво надзирава а још пажљивије исправља мане духа или карактера

ученика; да наизменце убеђује и заповеда; да храбри кад је