Учитељ

Педагошка зрнца 553

Његов однос према деци мора бити заснован на љубави; она ће му у опхођењу са децом да прави срдачни тон; она ће га оспособити да се спусти у детињу природу, те да је позна и цени са свима њеним слабостима и дивотама; она ће га направити благим и стрпљивим, научиће га да у деци има поверења и да се увек нада ономе што је најбоље.....

Са љубављу мора бити спојена и права васпитачка верност и брижљивост, која најсавесније испуњава све васпитне дужвости, никад не губи се из очију васпитаника, брижљиво. надзирава његов унутрашњи и спољашњи живот, предупређује на време сваку опасност, радосно се користи и најмањом прилиликом да васпитаника унапреди и учврсти у свему оном што је добро.

Прави васпитач је даље човек чврсте воље, који се верно придржава свога убеђења, приступачан је, до душе, свему ономе што се покаже као боље, али није подложан непрорачунљивим " променама јавнога мнења, нити у њему постоји жудња за новачењем......

Даље, неопходно својство доброга васпитача јесте мудрост, која увек за дати циљ нађе подесна средства. Да би употребио најподеснија средства, мудар васпитач пре свега испитује дечју природу, како општу, тако и индивидуалну, водећи о њој строга рачуна..... Мудри ће васпитач водити рачуна ио спољашњим првликама, на које се треба обазирати при вравилном цењењу и целисходном поступању. .... Најзад ће ступити у везу и споразумевати се са свима онима, који са њим истовремено васпитно утичу на истога васпитаника, те да би се од сваке стране употребљавала права васпитна средства и да неби успеси, који су на једној страни постигнути, на другој страни били покварени. -

Са мудрошћу тесно је скопчана врлина смишљености, која увек трезвеном хладноћом посматра и размишља, увек упућује на савлађивање самога себе и, пре свега, чува од сваког пренагљеног делања.

Најзад васпитач мора располагати великом мером солидне _наставничке спреме, јер је васпитање неразвојно од наставе MH

његови успеси битно зависе од начина наставе“. =

Учитељ 4