Учитељ

564. Учитељ

и робовања деци и онда, када би она могла бити самостална, „али да се деца не би мучила, родитељи подносе за њих све терете и деца стекну убеђење да је то дужност родитељска да стењу и брекћу под теретом, да би њима било добро. Код многих се родитеља овај егоизам претвара у манију. Огуда слушамо сваким даном тужбе појединих родитеља како је тешко на овој скупоћи издржавати децу на школовању У "Француској, Енглеској, Чехословачкој, Америци и др. Овакви су типови за жаљење, јер прецењују туђе школе а своје потцењују и место да су им деца ту под руком испустили су их, да их отуда уцењују разним захтевима. После тога они не стварају раднике, него друштвене готоване, који ће бити и држави и друштву од штете.

Чим деца одрасту толико да могу самостално да делају, а морално се узвисила толико да могу процењивати поступке и своје и туђе, одмах родитељи треба да престану са помоћи, им да им постану само добри пријатељи.

Родитељски егоизам нагони на старање да- деца буду боља од родитеља, И колико њих то постигну Споредно је, колики је проценат тога, али је главно то, да деца таквих родитеља постају паразити а родитељи вечити робови њихови. ЗА то није циљ ни животу, а још мање васпитању.

У већини случајева ово долази због непроцењивања индивидуалности деце. Нису сви људи, ни сва деца подједнако обдарена. Једни имају наклоности ка једној области рада, а други опет ка другој. И онда је узалудно захтевати од деце да се сва одаду једноме послу, То је мучење. Индивидуалитет показује најбоље шта је и где је поље рада сваког појединца. У индивидуалитету је најјача његова снага и сва његова вредност. И све што је ван индувидуалитета, све је то, противно природи није редак случај да музичар изучава теологију, математичар права, а даровити трговац — академију и т.д. То је све зато што се у почетку не испољује индивидуалност, него свакад решава случај. И баш због овога бива да скоро нико није на своме месту у друштву у те је наступило пребацивање и незадовољство. У једноме друштву никад не могу „сви да заузму једнака места, ма да се тежи једнакости, што је противно природи самој. Тежњом ка једнакости усавршава