Учитељ

568 Учитељ

нике, јер се уче да упознају живот помоћу чега се тек могу приближавати идеалима. Живот је непрестана борба са мртвим

материјама и природне науке дају баш средства за борбу у

животу, у чему лежи његова највећа вредност за образовање духа.

У васпитном погледу пак важност им је у томе буде многострано интересовање: сазнања, естетичко, систематко и религијско,

Наставно градиво из природних наука врло је опсежно и оно се не може пружити ученицима основне школе у том обиму. Оно је предвиђено у наставном плану и програму и њега је г. Петковић најпре пружио у Познавању Природе за Ш и ТУ разред — које су књиге одобрене за ђачку потребу а у предавачу га је обрадио јединку по јединку редом како је у Познавању Природе изложено.

Теоријски део Предавача за природне науке износи начела, којима се треба руководити при избору и обради наставног градива из природних наука. Уз теоријски део дат је и званичан план и програм из природних наука.

Пре Бакона Веруламског обрада наставног градива сводила се на просто класифицирање организма, а нимало се није истраживала узрочност. И да признамо, у нашим школама још и данас. у већој мери преовлађује оно прво. Међутим код сваке: појаве треба указивати на њен значај на живот, Т. ј. треба указивати на њено место у складу узрока и утицаја који се

"посматрају како с гледишта целисходности тако и с гледишта

каузалности. Природне науке имају за задатак и крајњи циљ да ученике увежбају на тачну употребу каузалног принципа, до којег се долази заједничким и дугим посматрањем природ-

· них тела и појава. Сва посматрања настава природних наука

има да уреди свом обрадом. И г. Петковић даје таква обрађивана предмета, биљака, животиња и појава. Ради систематизирања самог начина обраде, он даје ову шему т. зв, егзактне методе: 1. Утврђивање чињеница; 2. Закључци из истих; 3; Испитивање последица; 4. Извођење закона и 5. Примена закона на друге природне појаве или тела.

Ови ступњеви егзактне методе јесу уједно и ступњеви извођења наставе или т. зв. формални ступњеви, кој г. Петковић укратко објашњава, у колико се треба придржавати истих при обради методске јединке, И ако је присталица формалних