Учитељ

Монтењева Педагогија 593

као кад би неко сипао у левак“. Онда на другом листу: „Ми имамо душу не пуну, него надувену“. — „Ми радимо само на томе да испунимо меморију, а остављамо празнине у разумевању и схваћању“.

Критике које изражава Монтењ показују већ унапред у ком смислу треба реформисати наставу, и како он жели да се на место ексклузивног умовања или меморије уведе васпитање расуђивања, култура општих квалитета који дају човека здраве памети, солидна духа.

Монтењ је овде беспрекоран, а у питању интелектуалног васпитања може бити сматран још, после три стотине година,

као сигуран и сталан вођ.

Не можемо на исти начин похвалити његовору моралну педагогију. Гребало би да човек буде и сувише пристрасан у 'одобравању па да похвали, као што се на то усудио Гизо, за уздржавање које је имао у погледу васпитања срца: „Ћутање готово апсолутно с којим је Монтењ прешао преко овога дела васпитања чији је предмет формирање ученикова срца, изгледа ми нов доказ о његовом добром суђењу“. Не, баш је у томе Монтењов велики недостатак: Њему поготову сасвим недостају квалитети срца. Љубазан егоист, он је увек узносио само лаку · врлину до које се доспева, путевима хладовитим, обраслим меканом травом и миомирисним“. Да ли је он сам икад обављао тешке дужности, оне које изискују напорр Да би могао заволети децу, он чека да она буду мила; док су мала, он их презире и одбија од себе: „Не разумем ону пасију код људи да грле децу тек рођену, која немају ни покрета у души, ни јасно одређене форме у телу, чиме би се могла учинити милом и слатком, и нисам могао трпети да их негују поред мене“.

вгНе примајте никад на себе 100 мање остављајте вашим женама бригу о гајењу ваше деце“.

Монтењ је везао пример за пропис. Он је негде казао

"без устезања: „Моја деца умиру сва још као одојчад“. Он иде

дотле да тврди да један књижевник мора претпостављати своје списе својој деци: Порађања (плодови) нашег духа више су наша“. Монтењ је често говорио о женама и о њиховом васпитању; „Алн он не цени богзна како женски ум, и том је питању кратковид педагог. Пре од личности Молијерове комедије, он изјављује да је једна жена довољно учена кад зна да поставља