Учитељ

638 Учитељ

— Моја мама напуни пеглу са жарем па тиме пегла кошуљу.

— Код чича Тана у фуруни пуно жара, рече Стева.

— Ко је метнуо жар у фурунуг

— Није нико, одгови ђак.

— А од куд жарр —

— Метнуо чича у фуруну доста дрва, па кад су дрва изгорела добио је жар, одговори ђак.

— Моја се сека опржила па јој оволики плик скочио на руци рече Жика.

— Чувајте се, јер жар жеже! —

Чита се даље „жир“.

Ја знам шта је „жир“, рече Миша. Мој тата купио пуно жира да храни крмад.

— А мој тата купио жира за ћурке, рече Жарко.

— Јест, ко да ће ти ћурке јести жирг!, добаци му Миша.

— Неће саме, али им мој тата назор Ћћушка у кљун (кљува) па морају јести, одговори Жарко.

Чита се реч „брљав“,

— Да ниси ти, питам ђака не помињући шта, да видим

ли реч запамтио.

— Нисам ја већ је брљав Мартиновић. Сав се убрљаопекмезом кад је јео. |

— Господине!, виче Миленко, Миша има бикове, Пио каву па се убиљао и начинио бикове.

Пустите децу да вам причају! — У причању граница неће имати. Код деце бити строг парламентарац није потребно. Дечје се мисли брзо појављују али се врло брзо губе. Неко ће приметити да ту не може бити дисциплине. Јесте, али ред се потпуно уводи и на њега се деца поступно навикавају.

Примере наведох да се види, како се букваром може репродуковати и реконструјисати дечја духовна имаовина. Чим се која реч прочита, настаје жива дискусија и свако се такмичи да ма какав свој доживљај истакне. Не примећујем ране (!) што их детиња душа добија букварским арабескама.

Читањем буквара видим успех деце а тим ценим мој успех, мерим и ценим дечју интелектуалну снагу, чиним исправке и подстрекавам их на рад. Читању буквара дакле предходе вежбе на словарици, табли и т, д.