Учитељ

588 Учитељ

крет, напротив, да измаме на светлост младе генерације. Сваки је од њих, један за другим, све скупа, студент и професор, подједнако распаљен, подједнако одушевљен у једној и у другој улози. Сви ватрено жуде за науком и сви би хтели да буду наставници. Обнова књижевности значи у исто DDOR И обнову наставе.

Нема у историји лепшег призора, никад људски дух није показао више чистоте и није више осетио радости изналазећи своја права, осећајући се кадрим да позна. истинито, да се диви лепоме, да тежи доброме; никад му се није учинило лакше, простије, природније да пренесе наставом знање, науку, уметност, сву заоставштину човечанства.

Покрет Обнове није дакле само буђење књижевног духа: он је био са Еразмом, с Раблеом, с Монтењом, и с другима, покушај да се васпитање реформира; да се у њему заведу нови принципи, а више свега идеја о људској природи, налазећи у њеној сопственој ризници, у делима њеног генија, средства за образовање и васпитање. А тај се напор није свео само на неколика теоријска опажања, растурена у Монтењовим Огледима или у Раблеовом делу Гаргантуа; он се практички манифестовао на делу, у стварним институцијама, као што је био Штрасбуршки Колеж под управом славнога Штурма (1539—1589), као и Колеж де Франс, основан 1530. он се такође манифестовао у настави Клода Бадиела, у Ниму Матирена Кордиеа, у Бордоу. -

Али ова реприза човечанског, ово враћање природи и античкој уметности, ова идеја о једном потпуно људском, природном и нормалном развијању, разумом и слободом, овај особити полет духа који је нагнао Етјена Долеа, 1530, да каже: „Данас књижевност ужива част коју раније никад није имала; изучавање свију уметности сјајно напредује. Све то није трајало дуго И при крају века, Етјен Паскје могаше узвикнути с огорчењем: „Видим само неке пламичке, али не онај научни сјај који блисташе у време моје младости“ Зашто то није дуго трајало Зато што су верске распре преузеле прво место у преокупацијама људи: зато што је на место либералног васпитања, развијеног под утицајем Грчке и Рима, завођено поново, у другој половини шеснаестог века, и у јеку теолошких

свађа, било протестантско васпитање, било католичко васпи-.

еј

5 | 4 5