Учитељ

Књижевни преглед 643

глас да је „Врачарица из Ресника пронашла на висоравни крај Градашнице темељ неке старе цркве и препоручише његовој мајци да га пошље тамо, па да недељу дана, сваке ноћи лежи на плочама напуштеног олтара и да моли свету Петку за исцелење“. |

Тако је морао ићи седам ноћи.

.„Враћао се ломан, пребијеч дугим лежањем, надувених И по венИх очију, дршћући под свежином која га тукла целе ноћи. На све стране отварала су се дворишта и пуштала на ширину нестрпљива стада. Указали би се на путу одморним ведри ратари и журили њивама, гоне ћипред собом волове који су дисали топло кроз јутарњи зрак и вукли за собом плуг, чији се раоник блистао као сечиво. По уским врзинама у пољу виделе су се гомиле копача који су хитали кукурузима, носећи мотику о рамену, а отуд је допирала песма и необуздана радост према животу.

Пролазио је носећи душу заточену болом, и гледао на све стране. Сунце је одскочило високо и црне сенке планина бежале су горама, уступајући место светлости, под којом су дрхтали удаљени проплавци, купали се у њој и нудили сјају своја недра, влажна под росом“.

Ишао је скоро трчећи, бежећи од места на коме је оставио закопану падавицу. Неће више прелазити улицама крвава чела или распасан као жена, већ ће на силав заденути нож, као и остали младићи из паланке! Начиниће му Глиша терзија ново одело, а јелек ће бити од плаве чоје, ишаран гајтаном два прста широким!

Дошао је до уласка у варошицу и одједном стао престрављено, осећајући силније него икад оно што му је стајало пред очима као баук. У последњем тренутку присебности окренуо се лицем црквишту, не ропћући, без горчине и пао наузнак, показујући још једном небу пену на устима и стиснуте песнице“,

У приповетци „Пред комисијом“ црта се бруталност оних, који су улагивањем према силнима и моћнима, пожели највеће чинове, поред тога што су за све време рата били склоњени далеко, далеко од мириса барута, тамо гле се текла и каријера и новац.