Учитељ

644 - Учитељ

У „Голачком попу“ даје нам г. Живадиновић веома јасну слику попа зеленаша, коме цело село робује: али на кога нико не окреће главе кад га болест сурвава, а он лута од једног до другог, мољака, али сви пред њим затварају врата.

„Казанова“ је једина приповетка у овој књизи, у којој се не велича мрачно ћутљиви Озрен, чија бИла дрхте под невидљивим пожаром у лето и с којег г. Живадинозић посматра поље кроз које се протеже Моравица. Ми налазимо да овој приповетци није место у овој збирци.

„На „Ускрс“ даје нам слику обичаја на овај дан у паланци, описујући при томе сву лажљивост људску, која не штеди ни своје старе поштоваоце кад згреше, него их исмејава до краја Зато што је поп Жика, стари, врло стари поп паланке, који је ту провео педесет година, отпевао пред митрополитом Михајлом једну слободнију песму и био прекингхт да даље пева, паланка му се засмејала без милости, те је то попа бацило чак и у постељу и на Ускрс ту исту песму отпевао на недељу дана пред смрт, чудећи се што људи не виде да је то Ускрс, да помамно пуца овренско пролеће и да је и Христос поред Бога, волео и живот, песму, шалу, друштво с људима и да ће му опростити“...

У приповетци „Мита“ описује се верност једног безумника, кога су облачиле неколико трговачких кућа заосталим оделом својих помрлих, коме је цео свет био на баштини својега господара. Господарево имање било за њ центар живота, друштва, очарани круг из кога није могао да изађе ни за време ратова, који су испразнили паланку и села у ско„лини, али са којег га најзад, после смрти господаревој, Бугари силом отерају с имања, после чега је први пут осетио да пати у животу.

„Моја болест“ је приповетка, којом г. Жавадиновић опи«сује себе, свој дух, којим он тежи да продре у бестелесни свет привиђења. Зато он описује само бића, која се превијају „од чежње за телесним земаљским животом“. Он описује патнике у животу.

„Испод Бетрсника“ је ратна црта, која је пуна сарказма на оне команданте у рату, који су рекламом дошли до тих положаја, а нису у стању да изведу ма шта без рекламе, да "би падали у очи, међутим вечито „ору пустоловину“.