Учитељ

'652 Учитељ

Ahmed Muradbegović: Iza žaluzija. Olga Ше: Što da uradim? Zlatko Vitković: Radost dana. Jovan Hranilović: Knjige moje, vjerni druzi moji. Ljubo A. Jasenački: Dva pi. (Svršetak). Vinko Dorčić: Daljine. A. R. Bglić: Jednoj cirkuskoi djevojci. Tito Strozzi: Ecce homo! Tragedija čovjeka Jude iz Kariota. Osam slika, Živko Jakić: Gavanova baština. M. Domjanić: Kepec vu snegu. Ivan Gorštak: Iza starih anala Dr. Rudolf Horvat: Iz staroga Zagreba. (Nastavak). Slavko Diklić: Grad Nin, (Samostan Sv. Мапје Во! дџупе). 1 доsadašnji brojevi nisu lošiji svojom sadržinom.

Osim literarnih radnja, prikaza i relerata u listu donosi „Vijenac“ i vrlo uspjele radove umjetničke. U ovom broju ima slika (ајепгапова akademskoga kipara Ivana Eckerta, koji se odlikuje preciznošću i fačnošću.

List izlazi dva puta mjesečno, a godišnja mu je cijena, Din. 240.— Plaća se unaprijed u mjesečnim, četverogodišnjim ili polugodišniim obrocima po volji. Uprava i uredništvo „Vijenca“ nalazi se u Zagrebu. Medulića ul. 30.

Preporučujemo ga našim školama i učiteljima.

T. Miloš Borojević, županiski škol. nadzornik i Bjelovaru, preveo je i spremio za štampu niz predavauja znamenitog niemačkog fiziologa dra Maxa Verworna, što ih je on sabrao i štampao kao cjelinu u jednoj knjizi, kojoj je dao naslov Mehmika duhovnoga života. | U knjizi su ova predavanja : Tijelo i duša. Događaji u elemenfima živčanoga sistema. Događaji ЛЕ Spavanje i san. Sugestija i hipnoza.

Knjigu će štampati u vlastitoi svojoj nakladi. A da bi mogao znati, u. koliku se nakladu smije upustiti, moli, da mu svak tko želi nabaviti ta knjigu, javi najkasnije do 1. Jula 1924.

Knjiga će iznijeti 6 štampanih tabakn, 265 бе јој зе Кге(ан između 20 do 25 Dinara. ·

от

Стечај. Према одлуци Сарајевског Конгреса у јулу 1923. и Главне.

Управе од 12 јануара 1924. год, расписало је Професорско Друштво Стечај за изргду ових уџбеник» за ниже разреде средних школа:

а) Народна Историја Краљевине Срба, Хрвата пи Словенаца;

6) Земљопис Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Уџбеници имају бити израђени у духу народнога јединства, с 06виром на државу као целину, а не оделито по појединим покрзјинама. Садржана мора у свему одгсваргти данашњем научном схватању, 06-