Учитељ

Какве треба да су нам читанке 665

вали својим саставима читаве одељке својих читанака. Противу таквога писања чланака за читанке и састава из појединих наставних предмета устајали су многи критичариину нас, доказујући да чштанке шреба да служе не само развијању ума, већ и облагорођавању срца п укуса. Неки од њих, као г. Ј. Продановић, иду дотле да избацују све саставе из појединих наставних предмета ; јер „настава у основној школи треба да је сва усмена.“ Ученицима не треба давати ни уџбенике из појединих предмета, а камо ли да се, поред њих, још и у читанке уносе поједина факта из наука које се учеу основним школама, и њихова тумачења. То остаје добро у свести кад је изнесено живом речју и поновљено пропитивањима, т. |. разговорима учитеља и ученика. Сем тога, основна је школа и сувише претрпана „учевним“ стварима, и настава у њој преоптерећује механичко памћење, што је на штету других интелектуалних функција.“!)

Прелазећи на главне захтеве модерне дидактике у погледу битних особина које се траже од једне добре читанке, ми ћемо прећи на питање о језику у читанци.. | Као што је познато, језик у читанци игра врло велику улогу, с погледом на васпитне циљеве којима има да послужи читанка: да служи не само развијању ума и осећања дужности, већ и облагорођавању срца и укуса. Језик у читанкама не сме бити језик у обичном схватању; јер се у читанци не излажу предмети обични, него ту беседе песници и зналци нашега народа и његовог културног живота, који не излажу ствари обичне какве јесу, него онакве какве се њима појављују и како су их они схватили. У излагањима њиховим, ми се упознајемо с њиховим гледиштима на свет, који — у колико се у њима налази духа народнога — јесу и гледишта самога народа. Читанка не учи само чистом познавању ствари, него их обухвата више у њиховом узвишенијем облику, у ономе облику који је у светлости само духа његова. Ако би се друкчије узело, читанка би постала уџбеник у машеријалном смислу. Из тога излази да се она не сме лишавати првобитно и у реалном делу поешског наличја. Празни описи животиња и ствари. суха статистичка дата, празви описи годишњих доба и природе,

:) Јаша Продановић: „О читанкама за основне школе“, Просветни гласник, св. 4., стр. 193.