Учитељ

Какве треба да су нам читанке 667

Јевик je најсавршеније и најпоузданије средство за саопштавање људских мисли. Помоћу језика људи се духовно зближују међу собом и примају један од других умне тековине и усавршавају се.

Без језика би било онемогућено стицање новога туђега знања, а с тиме би престао и сваки умни прогрес. језик је. дакле кључ за стицање свих врста знања, темељ образованости,:) А пошто се језик увек распростире на већу или мању организацију људи који чине једну духовну целину, и пошто се сви чланови једне такве организације најлакше и најнепосредније споразумевају помоћу језика, јасно је да је језик најбоље обележје народности. Природно је да се, због тога, У целом свету матерњем језику поклања прворедна пажња.

Како се језик, као живи организам, развија, те је изложен разноврсним променама, ради утврђења једноставног начина говора и писма, у сваком културном народу узима се један жив дијалекат народног говора и уздиже се на степен књижевног језика, којим морају говорити и писати сви образовани људи тога народа Тако се ствара граматика књижевног језика, којом се фиксирају његова правила и која се не смеју мењати. А како се, по начелима модерне дидактике, граматика више не учи систематски, из правила, већ се она везује за конкретну, говорну или писмену садржину, јасно је да.се учење књижевног језика мора везивати и за читање књига написаних чистим и правилним језиком и добрим стилом. Пажљивим читањем тих књига, човек и нехотице прима речи и изразе књижевног језика који је у њима; а кад ту дође и сигурно руководство и помоћ наставникова, успех ће бити разуме се — поступно и после дугога вежбања — несумњив, нарочито ако су деца од природе музикална и примљива. А пошто сви писци нису једнако извежбани и изучени у коректном књижевном језику, те међу њима влада неједнакост и често противуречност, у свих културних народа ствара се за сваки разред основних школа нарочита књига с пошпуно исправним језиком, као образац правилног матерњег језика; а то је читанка.

1) Г. Компејре: „Теоријска и практична педагогија" (у преводу Ристе Огњановића), стр. 317.