Учитељ

Монтењева Педагогија _ 689:

Било шта било, главни циљ Монтењеове педагогије јавља се овде у свој својој чистоти. (Он хоће пре свега практично васпитање, које нас учи животу. Иде се на то да се створе способни и честити људи, чији су поступци паметни и мудри. Проводити своју младост у учењу речи, лепог говора, фигура из реторике, или чак основних ствари из науке, то је узалудно траћење времена; „Моја наука учи како треба живети, понавља он. непрестано; дете је за такво учење способно чим престане да доји, и оно ће му лакше ићи него ли учење читања и пасања. ~ ; | Ми ћемо извинитн Монтењов ентузијазам. Људи су тако често злоупотребљавали проучавање наука, запостављајући узвишенију тежњу ка моралном усавршавању, да треба опростити нашем филозофу што је запао, реагирајући, у супротну крајност. Најосвештеније, суште истине, кад су нове, не могу освојити духове другим начином осим разбијањем и силом, тако да кажемо. Потребно је да се нота форсира, да се подигне тон, ако човек хоће да буде саслушан, кад први пут протестује против рђавих и давно укорењених обичаја. Монтењ бесумње претерује кад жртвује позвтивно знање својим васпитним преокупацијама: али ко би му могао пребацити што је испољио нешто страсти истичући један идеал чије истинске потребе у настави ми никад нећемо довољно увидети 2

И не треба се чудити после тога кад се Монтењ — прекидајући своју дисертацију о моралу, на коју ће се навратити још у следећем под-одељку, да би показао да се наука о моралу меша у све и да њене лекције могу бити на сваком кораку, — кад се он труди да у неколико експресивних реченица, осуди ексцес учења. Он говори овде као што би тоу наше дане учинио какав противник умног премарања, који не пристаје „држати ученика на муци и раду четрнаест или петнаест часова дневно, као какав носач“, и који се жали „на · одвећ индискретно одавање изучавању књига“, одакле дух излази „неспособан и заглупљен“.

Кад чита Монтењеву тираду, човеку падне на памет пасус у коме нам Рабле описује Гаргантиу како ради из све снаге, и све време посвећује студијама: „Но међутим његов отац опази да се он тиме ништа не користи и шта више, да он услед тога постаје луд, недотупаван, занесен, и затуцан“.

Учитељ | 3