Учитељ

Монтењева Педагогија 693

скупо уосталом и изискује велике издатке. Али оно што пада најтеже то је изјава коју нам чини сам Монтењ, кад "признаје да је заборавио готово одмах у колежу тај латински којим је у кући добро говорио. То је зато што га је био научио дугим вежбањем; он је умео да се њиме служи, а није познавао «његова правила. Не треба се дакле чудити што је он, остављајући извештачену средину у коју га је његов отац систематски затворио и где није научио ниједне речи из француског, „као ни из перигурденског“,') — видео како се његов латински „одједном изопачио“. · Неоспорно је дакле да се не може препоручити као опште · правило, ни као нека изврсна метода, начин по коме је рађено зу изузетном васпитавању Монтења. Од свега тога остаће нам у памети само практичне ствари: најпре идеја да грчки и латински језик „стају врло скупо“, т. |. да се на њих троши сувише времена, да при том преовлађује механизам и да се мора настојавати да се мора настојавати да се њихово учење упрости и олакша; најзад општи принцип кога се је држао Монтењев отац: „Он ме је уводио у науку и рад гонећи ме, већ по мојој личној жељи: он неговаше моју душу у свој благости и слободи, без строгости и без притиска“. Поменућемо такође врло јаку жудњу за читањем, коју је тај бистри ум био рано изазвао у Монтењу, и коју су његови учитељи још више распалили. Прочитавши Овидијеве Метаморфгзе, ја сам прешао скроз Виргилија, затим Теренција, па онда Плаута, а потом још и друга дела.

Монтењ се мало дуже задржава на својим личним успо-_ менама: али његово ја увек драго а његове исповести поучне. Причајући о себи, он често сугерира корисне лекције за друге. Штета је само што он кад-кад при том заборави свој предмет и што се враћа на питање које расправља, као што и сам каже тек при самом свршетку одељка, понављајући једну од основних идеја своје педагогије „да треба изазвати апетит и љубав“, другим речима да учитељ мора задобити љубав и привлачним начинима, усладити учење.

Приведесмо крају ову анализу, не кријући колико је она неповољна га нашег аутора, и журимо се да наше читаоце

:) Перигор, северна област Гијене. Становници се зову Пертурденц“