Учитељ

698 Учитељ

peđagoška mnenja i direkcije kao i srednje nauke pedagogijine: — sve je to od velikog značaja za organizovanje hipoteza, i sve: se to mora staviti na osnovicu eksperimentalnog ispitivanja.

3. Nadalje se mora naglasiti da ne smemo tražiti samo poboljšanu pedagošku akciju, već i osnovicu boljeg pedagoškog. uspeha 1. j. pedagoško ispitivanje ne sme samo prosto izlagati rekord, već ono mora i objašnjavati i za tu svrhu mora se služili analizom. Eksperimentalna pedagogija ne ide za tim da učitelju uklepa u ruke snop dđogmatičkih pravila procedure. Njezina osnovna svrha je da mu dade inteligentnu osnovicu za akciju.

4. Osim toga moraju se uvideti i proceniti individualne razlike koje se ispoljavaju od strane naročitih đaka. Da Mojmana prevedđdemo („Zur Einfiihrung“, u njegovom časopisu: Experimentelle Piidagogikb, 1, str. 13):

„U pedagoškom opitu mi smatramo individualnim rezultatima sve što se može olkriti o individuninim razlikama đaka, kao od najvišeg interesovanja, a psihološko ispitivanje zanima se u glavnome opredeljenjem opštih fenomena duhovnog života. I ako se psihološki opit ne bavi tačno sa psihologijom individualnosti, individualne se razlike smatraju kao nemilo razilaženje od glav-

nog rezultata“. | Da saberemo. Didaktićki opit dobija svoju inspiraciju, svoj motiv iz školske prakse, iz aktuelnih razrednih problema. Rukovodeći se hipotezom koja se postuliše sporednim aktivnostima pedagogije, ovaj opit polazi da reguliše i prilagođava razredne prilike, aktualnu sredinu školske sobe, tako da daje prilike za tačno posmatranje i matematsko opredeljenje uticaja modusa procedure u pitanju bez da se menjaju aktuali uslovi u školskoj sobi i. j. vrše se aktualno, egzaktno eksperimentisanje pod prirodnim školskim prilikama. Za tim diđaktika počinje da ispituje vrednosti ovih rezultata i konkluzija u toj istoj sredini, na istim. licima, primenjivanjem na iste probleme koji su aktuisali istraživanje.

Ovo je opšti prilog Dr. V. A. Laja. Doduše on nije istakao' ovaj princip na prost fteoretički ili slučajni način. Diđaktički elemenat nije celina njegovog pedagoškog vjeruju. To je samo srednji stepen. Njegove prosvetno-školske aktivnosti slede i rasvetljuju njegov sopstveni osnovni pedagoški princip, Njegova je aktivnost troguba. Sa genetičke, biološke, anatomske, psihološke, epistomološke i praktične evidencije on dolazi do пдатетајпог