Учитељ

706 Учитељ

не

У нашем свакодневном животу под психологијом се обично схвата наука о души. Такво схватање остало нам је у наслеђе од старе, такозване спекулатшвне психологије, која је почивала на извесним моћима душе. А и сама психологија у свом буквалном преводу означује науку о души, водећи порекло од две грчке речи: од р5»сће (душа) и [одоз (говор, учење, наука).

Питање о суштини „душе“ постало је предметом најжешћих теориских спорова у историји људске Мисли. Кроз читава столећа стално су чињени напори и покушаји у филозофији, да се то тешко питање једном приведе свом крају и решењу. Дабогме да су при томе спору добрим делом играли и морали играти извесну улогу и чисто спекулативно-рели гијски разлози. Из тих мисаоних напора и покушаја у филозофији ницала су све нова и нова схватања душе и њене суштине. Сва та схватања крећу се, у главном, између два крајња гледишта на душу, на њену суштину и на њено порекло, између којих се попут два крајња пола налази читава скала разних гледишта на то. једна гледишта тврде, да је душа зависна од тела, од материје, да је мишљење само функција мозга. Та гледишта своде душу и све душевне појавг и радње на шело и телесне радње (процесе). То су гледишта машеријализма. Друга гледишта опет тврде, да је тело само форма (облик) појављивања душе и да се материјални свет своди из духа, из духовног света. То су гледишта спиритуализма (од речи зрштиз, што значи дух, нетелесно), А између та два крајња гледишта о души стоје гледишта монизма и исихо-физичког паралелизма. По монизму (од грчке речи топоз, што значи један, јединствен) постоји само један светски принцип, једно начело света, те је због тога све што постоји у исти мах и материјално и духовно. По монизму се биће у спољњем искуству јавља (манифестује) као телесно (тел ), а у унутрашњем искуству као дух или душа. По психо- физичком паралелелизму, као што нам то показује само име, постоје телесни и душевни процеси (појаве и радње) као телесно као два разна процеса, али они теку паралелно. Сваки физички процес јесте праћен душевним процесом и обратно једном психичком процесу одговара одређени телесни процес у мозгу.