Учитељ

Предмет методе и правци психологије "700

: П)во, — мени је нешто непосредно дато. То што ми је непосредно дато јесте осећај А ако ми је то нешто дато без жепосредне дражи којега чула, онда имамо представу тога нечега. Друго, — то што ми је тако дато, дакле, осећој и представу, ја доживљујем на један одређен начин, то јест доживљујем и осећам или пријошно или непријатно. · ·То доживљавање нечега на један одређен начин, тај одговор нашега ја или наше „душе“ на нешто, тај став наш према нечему десте осећање.

Треће, — за пријатне или непријатне доживљаје своје свести везујем одређене покреше или намере. То везивање свести да би добили или отклонили нешто — јесте воља.

Видимо, дакле, опет да се осећаји, представе, осећања и воља збивају у нама, у нашој свести. А шта опет то значи Значи, да смо свесни свих тих појава у њиховом односу на нешто што није у нашој свести, у њиховом односу на спољни свет. Та наша свесност о томе јесте управо наша свест. Свест је, дакле, знање нашег ја или субјекта за предмете или „објекте, односно за све оно што нам је непосредно дато.

Ш (Методе психологије).

Како је човек део природе, то су, дакле, и његове свесне тојаве једна врста прчродних појава. А због тога што суи свесне појаве — природне појаве, зато сеиу психологији мора поступати као и у природи. И ту се дакле, баш каоси у природи морају посматрати све појаве у њихсвој међусобној вези Само то посматрање није тако једноставно и просто попут посматрања природе и њених појава, као на пример биљака и животиња. При посматрању природе и њених предмета можемо све ствари (биљке, животиње и т. д.) видети и опипати или их уопшге опазити чулима и помоћним научним средствима, док се предмети психологије, а то су: осећаји представе, мишљење, осећања и воља, нд могу опазити ни очима ни ушима ни уопште чулима и помоћним средствима за чулно посматрање. |