Учитељ

114 Учитељ

Тело је носилац физичког света, а дух (свест) носилац, психичког света у једном организму. Они стоје у узајамном односу, јер као што телесно стање утиче на дух, тако и дух утиче на тело, Тако на пример болести, умор, недовољна исхрана утичу, сваки са своје стране, на душевне радње и способности. А осећамо ли се пак телесно добро, онда нам се освежава пажња, оштри моћ мишљења и знатно ојачава воља. Чим се повреди једно одређено место у мозгу (трећа чеона вијуга), разорава се одмах и моћ говора. Сви чулни осећаји зависе од тела односно од одговарајући чулних органа (ока, уха, коже и т. д.. Ето због чега можемо чула назвати капијом душе или и мостом између спољњег и унутрашњег света Губитак крви изазива несвестицу, а дуже кретање и задржавање по пољу освежава нас за духовни рад.

А и душевни процеси утичу на целокупно стање тела. Јад и бол утичу на црева, док стид изазива руменило лица. Срце куца брже од страха и узбуђења. У љутини нам севају очи, а кад смо расположени радост нам сија из очију. За време штуцања довољно је, да знамо и применимо извесан психолошки процес, па да на мах пгестане физиолошки акт штуцања и без употребе уобичајених помоћних средстава (шећера с водом ит. д.). Довољно је, да само преплашимо онога кога је шчепало штуцање, па ће и штуцање код њега одједном престати.

Способност за интелигенцију код људи иде обично корак у корак са величином и тежином мозга дотичних људи. У том смислу чињени су огледи у мерењу тежине мозга код различитих људи и животиња у упоређењу са њиховом интелигенцијом, са висином њихових духовних способности, па се утврдило: да са рашћењем релативне тежине мозга обично расту и способности духа (интелигенција). Утврдило се, да су

"људи високе интелигенције махом имали велике мозгове као

на пример математичар Гал, филозоф Кант, песник Гетае, економ Маркс, државник Бизмарк, романсиер Тургењез ит.Д. Просечна тежина мозга једног Ђурђијанца износи 1367 грама, док је тежина Кантовог мозга износила :650 грама, а Бизмарковог 1807 грама. Али то правило није без изузетака. Има генија а тако исто и великих људи и са малим мозгом. А осим тога човек нема ни апсолутно ни релативно (у односу