Учитељ
= 124 Учитељ
Родитељска жалост, У дубоку реку пало једно дете
И пошто је трипут искочило и викнуло: „помоћ!“ Удавило се.
Родитељи су га тражили, Па кад га нису нашли окаменили су се од жалости. И данас стоји, каже моја баба, тај камен
Само је покривен травом.
Љ. И. уч. [ раз.
Без мајке. Сироче сам. Немам више моје слатке мајке. Сад нема ко да ме очешља и окупа. и Р. В. уч. Ш, раз.
Кавна за непослушност. Реко отац сину: „ид: донеси дрва!“ А он није хтео. Отац узме прут па истуче сина И каже: „ид' од моје куће; Кад нећеш да слушаш, нећеш ни да једеш!“ А син је отишао и умро од глади. _ 5 | уз. ЈУ. раз. .
Смех због гициног репића. Јуче је тата пекао гицу А јутрос сам јој ја одгризла репић И сви смо се слатко смејали, - Љ, Н, уч.'!1 раз.
Када се има у виду несигурност у изражавању и 6о-– јажљивост да се душа и сувише не разголити, тешко је ма какав и позитиван суд дати о дечјем песништву. У осталом, то и није циљ ових неколико редака; за то се траже људи виших репутација и квалитативно јачих способности. Ја могу само да кажем да су дечје песме, како биле скучене у изражају и спутане стидљивошћу и бојажљивошћу, ипак веома важне и погодне да се преко њих што више позна дечја. душа; песнички пак таленат кроз њих некњижевне, откривати посве је: тешко, Оне показују дечју душу у свакој димензији.