Учитељ

7140 „Учитељ

морају бити упознати за педагошким тежњима Монтесориеве, која никад није желела да се безусловно подражава. То је противно принцнпима њеног васпитања.

=

М. Бердлев, Смасл истории, 2923. 89, 270. цена 47 дин.

Ово је покушај изнети философију људске судбине, нарочито философију руске хисторије, јер се „руска мисао у Х!Х веку највише занимала проблемима философије хисторије. Спорови између славенофила и западњака о Русији и Европи, о Истоку и Западу, нису случајно били у центру руских духовних интереса. Загонетка Русије и њене хисториске судбине јесте загонетка философије хисторије. Самобитна руска мисао упућена је на есхатолошки проблем краја, који је обојен апокалиптички. У томе је њена разлика од мисли запада. А то јој даје пре свега карактер религиозне философије хисторије“.

Дело је постало из предавања, које је писац држао на Слободној Академији Духовне Културе у току зиме 1919-20. г, у Москви и састоји се из ових глава: 1) Значај предања, 2) Метафизичко и хисториско, 3) Бог и човек, 4) Судбина јеврејства, 5) Време и вечност, 6) Хришћанство и хисторија, 7) Ренесанса и криза хуманизма. Увођење машина, 9) Учење о прогресу и крај хисторије. Прилог, у коме је есенција ауторових погледа, Воља за животом и воља за културом.

Ми имамо мало, врло мало озбиљних ствари из домена философије хисторије, без чијег се с разумевања неможе дубље схватити ни педагогика. У поратно доба Ђурић, Вујић Сланкаменац и Др. Стефановић дају нацрте философији хисторије, сличне донекле, са идејама извесеним у овоме веома озбиљном делу. Пре рата Др. М. Јовановић писао је у једном часопису о философији хисторије уопште по Рапапорту. Правац. материалистичког схватања хисторије у најновије доба износили су у нас Др. Марковић, Цветковић и Филиповић.

Упоредити излагања, нарочито последњих, са излагањима Берднаева, који је противник материалистичког схватања хисторије и то врло јак противних, биће један не само леп, но

и поучан задатак. *