Учитељ

Пред решењем питања о Буквару 17

Да би изнео своје гледиште како ја мислим да треба вршити шчитавање т. ј. спајање акустичних и оптичких представа у извесне целине ја ћу најпре рећи нешто о физиолошко-психичком процесу при читању.

Ну пре тога имам да вас замолим само да имате на уму речи срицати и срећи или срекнути, које постоје у речнику нашег народног језика, и које ће нам помоћи тачно по народном схватању како се разрешава тајна шчитавања. Често ћете ви чути од појединих ђачких родитеља ове речи: „ама како то господине, овај мој син зна сва слова из буквара, уме да сриче а никако не уме да срекне шта је прочитао“ !

Сад ћемо се вратити на оно што сам хтео рећи. У писаном или штампаном тексту налазе и реченице, речи, слова, Све су то комплекси представа акустичних и оптичних. Свако слово је комплексна оптична представа од више црта; реч је већа комплексна представа од више слова, а реченица још комплекснија представа од више речи. Са сваком таком оптичном представом везане су још ове представе: акустична представа гласа или комплекса гласова, т. ј, изговорене речи; даље представа ствари, радње, одношаја, бивања и т. д. значење речи и њихових појединих веза у реченици; даље представа од комплекса мишићних осећаја која се задобијају кретањем говорних органа, који покрећу оча _при читању појединих слова, 0 и реченица и т.дД.

Код човека који зна читати сви су ови услови у таквој аперцептивној вези да појава једнога одмах изазива и друге, а дугим обнављањем пак овај је доживљај толико постао механички способан да у читању ми и не мислимо на сам акш читања већ само на значење садржине, Међутим онај који тек учи читати не чита комплексе механички, нити може брзо да синтезује акустичну и оптичну представу појединих елемената, већ помоћу оптичких представа изазива напрегнуто што бржу инервацију акустичких одговарајућих гдасова и у колико је читалац у могућности да пре синтезује акустичну са оптичном представом у толико смелије и брже чита, а шо може бити само онда, кад дете мало духовно сазри. И само у томе је тајна шчитавања. То јест дете неће срицати слово по слово јер неће мислити на њ као што мисли при срицању н. пр. п-0-с-н-о него ће срекнути одмах цео комплекс оптичних.

„Учитељ“ ; 2