Учитељ

Учитељски типови у лепој књижевности 33

ској Комедији и Изгубљеном рају, али се јављају Рабле и Сервантес, да својом сатиром извргну порузи старе начине и припреме земљиште разумнијем књижевном схватању и реалним правцима у литератури.

Проналазе се нови светови и литература се бави подвизима и јунаштвима на морским путовањима и разним открићима. Романи и дневници разних пустолова, морепловаца, гусара пуне шпанску и енглеску прозу и јаким бојама описују патње и муке неуморних путника, Камоенс у Лузијади појетским описима крунише напоре морепловаца а Робинсон одбацује сва чуда и приказује радног човека у непознатој средини, где савлађује природу и неуморним трудом ствара једну примитивну културу, дајући собом синоним људске снаге, који се из ничега, из дивљаштва путем рада и прогреса примиче цивилизацији.

И ако још доста у традицијама старинске митолошке литературе, средњи век радо се бави предметима из феудалних редова, пунећи лепу књижевност витешким двобојима, турнирима, службом госпама и авантурама, које врше разни барони и каваљери. Грађански редови, ситна и крупна буржоазија нису још достојни литературе. Идиле и пасторалске драме радо узимају за свој предмет пастире и њихову љубав али у току великих господских манира и галантерије, док моралисти приказују побожне историје и предања из Библије.

И тек после велике француске револуције ствари узимају други обрт. Она је унела нове принципе и у политику и у литературу. И зато се напушта митолошки, романтични и псевдокласични правац. Писац иде новим путевима. Он ставља себи друкчије задатке, и има савременије идеале. Он се обраћа народу, маси, човеку од рада и акције, грађанским редовима, свима професијама. Он, најзад, са дубоком ерудицијом силази у људске дубине, у царство мрака, у социјалне поноре, у руднике и фабрике, у бурдеље и крчме, у напуштене и потиштене, у бивше људе, у талог друштвени. Свуда тражи и налази човека. |

Њему не треба сјајна средина и пријатна декорација за јунаке, које описује. Њему треба опсежна студија људске душе, људскога карактера, његових срасти и осећања, његова психичког живота и његове средине. Он не пише само лаке

„Учитељ“ 3