Учитељ

Прилог биографији Милоша Миловановића 45

И ако се бавио политиком, он у практичну политику није улазио. Писац се сећа, да се у једном социјалистичком клубу 1893. и 1894. године, који се скупљао у читаоници тад „данатлиског Савеза“, говорило о Уставу краљевине Србије, који је написао Миловановић, па га, ваљада, давао на читање коме од чланова клуба'). Говорило се, да се тај Устав разликовао од. свих србијанских па и европских устава, јер је претварао државу у једну задругу на економско- привредној основи, о којој би водили бригу изабраници свих сталежа, као стручни референти за потребе и интересе свога сталежа... Да лисеи данас, и у кога, налази тај рукопис, вије ми познато.

Зато, што је био изван политичких странака, и оштро

критиковао партијски фанатизам, и страхсвиту партиску борбу која је силно трошила снагу нашега народа, па је и данас троши, он је имао поштовалаца у свима странкама, али противу себе све партијске штабове, за које је он с разлогом тврдио да су деспотија, премештена из Двора у партијске хлубове. Он је каткад узимао реч и у дневним листовима о ком актуелном питању, а може бити да ће се наћи временом које његово писмо и почив. краљу Милану и Александру. Ника да никоме није ласкао, и каткад је устајао као један, противу легиона... Он није био ни династичар, ни анти династичар, већ велики пријатељ свога народа, и ради наролног добра, он се са свима борио. Ако се не варам, он је први жалио, што

краљ Милан није дао владу радикалима, још за доба њихове

бујности, те би тиме уштедео своме народу многе тешке кризе. Он је критиковао и радикале, и напредњаке (за време њихове владавине), и слободоумљем приближавао се тадањој, најслободоумнијој, социјалистичкој странци. По питомости своје душе, он у доба, када се слави убиство једнога краља, и ако признаје његове кривицу, негодује томе чину, и указује на друга средства, која је српски народ употребљавао да се отресе владаоца који је постао немогућан, кривећи и околину, која је омогућила, да владалац такав постане... Кад је д-р Владан

ђ) У тај клуб, у колико памћење није издало долазили су поред осталих: ј. Скерлић, Милан Марковић, д-р Драг. Ђурић, Ж. Балугџић, Драг. Лапчевић, Миленко Вукићевић, В. Пелагић, Веља Стојановић, и др. Кад је писац ових редова увео у клуб једнога богослова. и овај чуо: шта се ту говори, побегао је безобзирце....

ои ~

Ca: ako ние