Учитељ

"56 | - Учитељ

мозгу, док чуло укуса (језик) и чуло мириса (нос) спроводи хемијске трансформације течних и гасовитих тела и саопштава све то мозгу.

Из ова четири чула долази и пето чуло такозвано чуло коже. То се чуло манифестује или као чуло пшпања, које саопштава мовгу само чисте механичке дражи (утиске), или као чуло шемпературе, које саопштава мозгу различита стања топлоте односно хладноће било ваздуха било неког тела. Чулом коже се извештавамо о површини неког тела, о томе да ли је оно рапаво или глатко, влажно или суво, тврдо или меко, топло или хладно.

5 С тим чулом су у тесној вези: чуло мускула и чуло сориеншације. Прво нас обавештава о положају мускула (жила, зглобова и мишића), о њиховом оптерећењу и затегнутости, док нам друго чуло, чуло оријентације, чије је седиште у уху, одређује држање и положај при различитим покретима нашега тела. Ако се повреди то наше чуло, онда губимо равно-

тежу, посрћемо и добијамо несвестицу.

Најзад имамо такозвано органско (телесно) чуло. Оно нас обавештава о општем стању организма, о глади, жеђи, ситости, здрављу, снази, немоћи и малаксалости и Т. Д.

Мало јачи надражаји чула, нарочито чула коже, мускула и органскога чула, било механичким путем било телесним побољавањем, манифестују се у нашој свести као стање бола.

II j Осећаји. Предмети и појаве спољњега света утичу на нашу свест

преко наших чула, надражујући нерве, који пак саопштавају те дражи спољњега света нашем мозгу. Тако да би нешто

чули, видели или да би нешто мислили, потребне су дражи спољњега света, т. |. потребно је да неки предмет спољњега света, да уопште нешто утиче на чула и да нерви тај утицај саопште мозгу, где се то осети као осећај.

При постанку осећаја разликујемо три процеса (радње): физикални процес (драж), физиолошко хемијски процес (нервни рад) и психични процес (доживљај свести). Драж може бити или спољашња или унушрашња, т.ј. може потицати или споља (изван нас) или у нама. Кад дражи додирну завршетке чулних нерава, н, пр мрежњачу ока или лавиринт уха, онда оне иза-