Учитељ

Из психологије 57 зову тамо нервни процес, који их преко сензоричких нерава одводи у одређена места на кори великога мозга, где се оне осете, то јест покажу. као осећаји. За показивање осећаја у свести потребно је извесно време, време од уласка дражи у мозак до појаве осећаја. То време зове се психолошко · време и траје од Џу, секунде до '/о секунде. Али то време треба "разликовати од од физиолошкога времена, за које драж доспе "у мозак и које је различито код различитих чула. Тако н. пр. надражај врхова прстију доспе у мозак после 0,02 секунде, док од уласка дражи у мозак до појаве одговарајућега осећаја трође 0,1 секунде или нешто јаче.

Ту, при постанку осећаја, осећај се још не односи на тузрок дражи. Он се још не пројецира у спољњи свет на тај „и тај предмет, већ је само непосредни доживљај наше свести,

Сваки осечај има две главне особине: квалитет (јачину, квантитет). По квалштешу се разликује један осећај од других било исте чулне области било друге чулне области. Тако се по квалитету разликује осећај слаткога од осећаја горкога исте чулне области (укуса) или осећај плавога (из чулне области вида) од осећаја глаткога (из чулне области коже). По иншен зишету се такође разликује један осећај од других, на пример осећај црвеног-затворенога од осећаја црвеног-отворенога или осећај слаткога од осећаја преслаткога (отужнога), али увек из једне чулне области. -

Јачина (интензитет) осећаја зависи од зачине дражи, која га је изазвала. Свака драж мора достићи извесну минималну јачину, да би се осетила, т. ј. мора прећи известан праг, ивнад којега се она тек може осетити, а ислод којега се не може осетити. Та минимална јачина дражи зове се праг дражи. ЧОн је код разних људи различит и зависи од осетљивости нерава и опште ситуације организма. Пење ли се драж, онда ће доћи до висине, изнад које се неповећава јачина осећаја. Тај тренутак у повећавању дражи зове се висина дражи. Изнад те висине одказују чула послушност и може наступити разоравање чулних органа. А дешава се да неко у друштву види на већем одстојању неки предмет, док га други не могу видети. Или да неко из далека осети неки мирис, док га други осети тек изблиза. Значи, дакле, да је BEсина дражи различита код разних људи, па чак различита и