Учитељ

58 Учитељ

код једног истог човека под измењеном ситуацијом духа и тела, која наступи услед преморености, болести и т.дД.

Најзад као праг разлике означујемо онај прпраштој што га мора добити драж, да би се нови осећај могао разликовати од осећаја, који је изазван дотадањом слабијом дражи, Ако на пример слушамо хор од 30 певача и постепено га повећавамо једним, двојицом, троицом и т. д. певача, осетићемо "прираштај осећаја тек са десетим певачем. Или ако држимо један грам у руци, па додамо још један грам, осетићемо прираштај у тежини то јесту осећају, али то нећемо осетити, ако уз једно кило додамо један, два, три и више грама. У том случају имаћемо нов осећај тежине тек прираштајем ОД. 1/5 килограма. Песихофизика или наука о узајамном односу између телесних и душевних појава утврдила је, да постоји сталан однос између дражи и осећаја, да осећаји спорије расту од. дражи. А по свом откривачу тај јоднос је назван Веберовим. психо-физичким законом. Он гласи: да би се осетила разликаосећаја морају јачине дражи расти у геометријској прогресији, а јачине осећаја у артиметичкој прогресији. А то ће рећи: да би јачина осећаја порасла за 1 степен, мора се јачина дражи помножити са једним целим и једном трећином. Иде се дакле од прага дражи, на пример од осећаја притиска, који је изазван тежином од два грама и да би се добио најближи јачи осећај, мора се помножити то 2 са 1:/, то јест са "у, што чини 95. А да би се добио најбржи јачи осећај, даље, онда се мора помножити то 5/; односно 2.%/, са 13/ или '/, што чини 2(+/,): или 3. А да би се добио даљи јачи осећај, мора се з2/. помножити са 1:/, или 'љ, што чини 2(/,)5 или 1%/5; HT. JL

Она драж, која се мора додати већ битној дражи, да би се добио јачи осећај, зове се прагом разлике, који је различит код разних чула. Тако он износи код притиска, како смо већ видели у, а тако исто и код звука, док код мускулних осеBaja износи '/w, а код светлосних осећаја Џо Већ битне,

претходне дражи. Ш

Опажања и представе. ·" Стање свести, при коме осећај пројецирамо OB O LN у спољни свет, зове се опажање. При опажању, на пример, једне руже наше око најпре саопштава мозгу: да постоји та-