Учитељ

Из психологија 5ф%

ква и таква ружа по облику и боји. Затим наш орган (чуло) мириса доставља њен мирис мозгу, а чулом коже се обавештавамбо о нежности њенога лишћа. Те све осећаје, пројециране у спољни свет, зовемо опажајима, а скупом тих опажаја у једну целину добијамо опажање са мога предмета, у овом случају руже. Опажање је, према томе везивање дражи спољњега света са проугроковачима дражи.

_ Тек тим везивањем осећаја са проузроковачима дражи добијају спољни објекти (предмети, ствари око нас) сва своја обележја, тако да тек тиме из света појава постаје свет реалности, стварни свет. _

Дражи спољњега света остављају у свести слику опажених објеката. Та слика остаје у свести и даље, и ако објекти из. спољњега света нису више ту и не врше више драж на чула.

Та слика једнога раније опаженога објекта, која је остала у свести, јесте представа тога објекта. Представе су дакле, наше слике. сећања. Оне се јављају у свести без непосреднога. чулнога. надражаја (куће, јабуке и т. д.), јер можемо имати. представу, то јест представити себи, како изгледају објекти, рецимо кућа, јабука, када они нису на домаку наших чула. Шта више, помоћу, живости и самоактивности наших представа можемо представити себи или што је исто, ставити. пред своје духовне очи и објекте, који уопште као целина не леже у домашају наших чула, но чији су делови (елементи): - у домашају чула.

Ако би свеколике представе као наше слике сећања по-. јединих објеката биле једновремено у свести, онда би настао читав хаос у свести, јер би се супротне представе узајамно укидале и тиме чиниле немогућним и наш мисаони и наш осећајни и вољни живот. А да до тога не би дошло, постоји факт“ ускости свести, по коме само једна представа може постојаши с пуном јасношћу односно ступити у видну тачку свести. Јер чим нова представа ступи у ту видну тачку свести, то она _ претходна представа одмах пада у видно поље свести, одакле се такође потискује, али не ишчезава бев трага, већ и даље остаје у подсвести односно испод прата свести. Ту та представа остаје као траг (диспозиција), а тусеи раније представе _ налазе и чувају као трагови (дисповиције). 5