Учитељ

234 У Вчији птзељ

Бидерман је захтевао школу у којој би се поред знања неговала и моћ, поред памћења и практични радови, нагон стварања, оштрина ока, извежбана рука, а пресвега снага воље,

Тај Бидерманов спис имао је великог утицаја на ондашње школске људе. Гутман, Ајзенлор и Дистервог занимали су се тим питањима али је Еразмус Швоб у своме спису „Радна школа као органски састав народне школе“ дао најодређенију боју школе рада. Његова прва и најглавнија поставка је узимање рада као васпитног момента у организам народне школе. У томе своме спису расправља Шваб питање: у каквом 0д: носу треба да је школа рада према школи учења и најзад како треба она да се организује. Он захтева да се настава рада има изводити према пргликама и потребаме места и околине.

Али се ови захтеви школе рада у почетку свођаху само. на увођење мануалног рада у школску наставу, Ручни рад као наставни предмет заведе се најпре у Шведској, а после га прихватише и Данска и Норвешка, а после се распростре по. свима Европским земљама и Америци.

У Шведској су владала у почетку 2 правца у погледу наставе Ручног Рада. Један индустријски или занатски а други педагошки. После дуге и упорне борбе између присталица ових двају праваца Соломону Ото успе за руком да убеди своје противнике у оправданост педагошког правца Ручног Рада и одонда се Ручни Рад почео систематски и методски предавати и губио је више занатски карактер.

Код нас се је први пут чуло у јавности за Ручни Ради у мушким школама 1881. год. Гада је владин посланик у Нар. Скупштини професор Вел. школе пок, Михаило Валтровић поднео Народној Скупштини предлог: да се заведе ручни рад у мушкој школи као наставни предмет онако како је заведено у Данској и Шведској. Али та ствар онда није могла јаче заинтересовати и загрејати наше меродавне кругове.

Први, који је успео да код нас заинтересује јаче нашу јавност за ручни рад био јег. Сретен Аџић. Он је својим чланком о ручном раду у „Отаџбини“ Владана Ђорђевића привукао пажњу и меродавних кругова а, доцније, једном својом опсежном расправом на учитељској скупштини 1889. год. заинтересовао је и учитељство наше и упознао их са свима користима и особинама ручног рада, као и правцима у којима се он може